Српски динар кроз историју

Динар је 12. децембра 1873. постао званични српски новац, доношењем Закона о ковању сребрне монете. Ако сте љубитељ Политикиног Забавника, могуће да вам је рубрика „Јесте ли већ чули да“ једна од дражих. Онда се поставља само једно питање – јесте ли већ чули да динар данас слави рођендан?

На данашњи дан пре 146 година – 12. децембра 1873. – динар је постао званични српски новац, доношењем Закона о ковању српске сребрне монете. Од тада до данас пратило га је неколико успона и падова, промена номиналне и стварне вредности, изгледа – које су се поклапале са променама државног уређења.

Осим у Србији, динар је назив монете и у Алжиру, Бахреину, Јордану, Ираку, Кувајту, Либији и Тунису. У Ирану означава стоти део ријада.

Srednjovekovni dinar/BBC1. Средњовековни динар

Иако је званична валута постао 1873. године, динар је био и назив новца српских средњовековних владара. Српски краљ Стефан Радослав започео је дугу историју ковања новца од сребра и бакра у 13. веку. Назив потиче од латинског израза денариус – што је представљало први сребрни новац искован у старом Риму.

Prvi dinar/Srpsko numizmatičko društvo2. Прве кованице

Динар је на данашњи дан 1873. постао званична валута, али је до израде првог кованог новца прошло две године. Први сребрни новчићи исковани су 1875. године и на аверсу – предњој страни новчића – имали су лик кнеза Милана Обреновића. Исковани су тада новчићи у апоенима од 50 пара, једног и два динара.

Закон о ковању српске сребрне монете донео је Милан Обреновић и био је у складу са новчаном конвенцијом коју су 1865. у Паризу закључиле Француска, Белгија, Италија и Швајцарска, а касније јој приступиле Грчка и Румунија.

Димензије, финоћа и тежина динара биле су идентичне франку, прописане том конвенцијом. Један новчић морао је да садржи хиљаду делова – и то 835 од чистог сребра и 165 од бакра. Динар је био тежак пет грама, кованица од два динара тежила је дупло више, а с једном кованицом од 50 пара, новчаник је био два и по грама тежи.

И пречник је зависио од вредности. Новчић од 50 пара имао је 18 милиметара, динар – 23 милиметара, а пречник два динара био је 28 милиметара. Предвиђено је тада да буде исковано два милиона новчића од 50 пара, три милиона од динар и милион кованица од два динара. Четири године касније, а годину дана након стицања независности одлуком Бечког конгреса 1878. године – искован је и први златни новац у номиналној вредности од 20 динара.

Nikada nije bio u upotrebi/Srpsko numizmatičko društvo3. Први папирни новац

Годину дана након издавања првих кованица, 1876. штампан је први папирни новац – за потребе финансирања Српско-турског рата. Штампан је у Државној штампарији у Београду, у апоенима од једног, пет, 10, 50 и 100 динара, али никада није био у оптицају.

10 dinara iz 1887./Srpsko numizmatičko društvo4. Први папирни новац у оптицају

Прва папирна новчаница која је била у оптицају, штампана је у Белгији. У оптицај је ушла 2. јула 1884. Вредела је сто динара, плативих у злату. Следеће године у оптицај су пуштене новчаница од 50 динара платива у злату и од 10 динара платива у сребру. Ова новчаница била је у општој у потреби.

Прве српске и југословенске новчанице све до 1929. године штампане су у Белгији и Француској, а једна серија и у Сједињеним Америчким Државама. Од почетка рада Завода за израду новчаница 1929, све новчанице штампају се у земљи. Изузетак је серија из 1943, штампана у Лондону.

Privilegovana narodna banka izdavala je ove novčanice/Srpsko numizmatičko društvo5. Новац Краљевине Србије

Када је Србија постала краљевина, а кнез Милан проглашен краљем 1882. издата је специјална серија златника од 10 и 20 динара. Названи су Миланови златници, односно миландори – по имену краља и француској речи за злато. Као краљевина, Србија штампа и први новац с печатом Привилеговане народне банке. Последња новчаница те банке издата је током Првог светског рата, а последња серија носи датум 18. септембар 1918.

Novčanica iz SHS/Srpsko numizmatičko društvo6. Новац Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Промене у политичком систему, доносиле су и промене у монетарном. Оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на територији су били у употреби српски динар, црногорски перпер, аустроугарска круна, али и новац савезничких држава. Постојала је потреба за успостављањем јединственог средства плаћања, а прве новчанице те државе издате су 1919. и имале су вредност означену у динарима, али и у крунама.

Jedna od najlepših srpskih novčanica/Srpsko numizmatičko društvo7. Новац Краљевине Југославије

Завод за израду новца Народне банке краљевине Југославије почиње да ради 1930. Једном од најлепших новчаница које је издала та банка сматра се 1.000 динара из 1931, с ликом краљице Марије. Последња новчаница издата у Краљевини Југославији пре окупације вредела је 500 динара и носила је датум рођења малолетног краља Петра Другог Карађорђевића. За време окупације издате су две серије новчаница.

Novac vlade u emigraciji/BBC8. Новац Владе у емиграцији

Влада Краљевине Југославије је емигрирала, а Народна банка рад је наставила на територијама савезничких држава. Седиште јој је било у Лондону где је 1943. Године издата серија новчаница са ликом краља Петра Другог Карађорђевића на средини. Издате су новчанице у апоенима од пет, 10, 25, 100, 500 и 1.000 динара које знатно подсећају на амерички долар. Ове новчанице никада нису доспеле у земљу, нити су биле у употреби.

9. Новац Југославије

Srpsko numizmatičko društvoНакон Другог светског рата, држава је имала неколико уређења, а самим тим и новчаница. Демократска Федеративна Југославија издала је прве послератне новчанице. Штампане су у почетку у Совјетском Савезу, а основни мотив била је биста партизана с пушком о левом рамену. Теме новчаница из првог издања, које величају тековине рата, убрзо су заменили мотиви који персонификују идеју развоја новог социјалистичког друштва. На њима се на пример налазио Споменик мира, споменик Николе Тесле, Косовка девојка… Од 1945. до 1992. емитовано је укупно 12 серија новчаница.

Онда је наступио период хиперинфлације. Продукција новчаница у то време је готово несагледива, а петсто милијарди динара с ликом Јована Јовановића Змаја из 1993. новчаница је са највећом номиналном вредношћу у Србији, али и међу највећима у свету. После овог периода, почела је емисија новог динара. Од 2000. године издаје се новац новог дизајна.

Народна банка Југославије, поред редовних емисија кованог новца, од 1968. издаје и привилеговане кованице – обележавајући историјске, хуманитарне, научне, културне, спортске догађаје, јубилеје… После смрти Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ издата је и специјална новчаница с његовим ликом 1985. године. С новчаницом од петсто милијарди динара с ликом Јована Јовановића Змаја из 1992. српска валута имала је највећу номиналну вредност у историји.

10. Новац Србије

Централна банка од 2003. носи назив Народна банка Србије и тада почиње да издаје новчанице и кованице са новим грбом банке. У оптицају су данас новчанице у апоенима од 10, 20. 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 и 5.000 динара, као и кованице од динар, два, пет, 10 и 20. На новчаницама су представљене знамените личности, док су на авансу кованица изгравирани манастири и зграда Владе Србије.

Извор: BBC News

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.