Српска светиња Удрим крила конак из 16. века

Три вијека након што је порушен, православни манастир Удрим, који се налази на подручју федералне општине Завидовићи, биће обновљен, а прије него што се грађевинске машине запуте ка планини по којој је светиња добила име, археолози приводе крају истраживања на овом локалитету.

По благослову Митрополије дабробосанске прошле године је завршено истраживање на цркви посвећеној Светом Пантелејмону, а ове године археолози су открили конак из 16. вијека, у којем је пронађено доста ископина.

“Та зграда је доста дуга, она је 25 пута пет метара, читавом јужном страном је уз цркву и доста је близу, само два метра од цркве постављен је конак. Пронађена је керамика, углавном за припрему хране, то је велика количина црепуља која се постави за огњиште за печење хљеба, ту су лонци, пронађено је мало посуђа које се износило на трпезу… Од металних предмета који су се користили у свакодневном животу пронађени су потковице, огромна количина кованих ексера и дрвна грађа”, прича Александар Јашаревић, виши кустос археолог Музеја у Добоју.

Он наводи да се манастир први пут помиње почетком 17. вијека као манастир Гостовић, није познато да ли је био мушки или женски, а то би се могло открити истраживањем гробља на којем су сахрањивани монаси.

“Манастир је порушен у Аустријско-турском рату крајем 17. или почетком 18. вијека и, нажалост, тада је већина манастира у Босни порушена. Манастир Удрим је порушен попаљен је и никада више није обновљен. Значи, неких 300 година је лежао у рушевинама… Интересантно је да нису пронађени посмртни остаци у цркви, значи, то није била ктиторска црква, то је био један манастир који је подигнут вјероватно у периоду обнове Пећке патријаршије, који је требало да буде неко културно, просвјетно жариште православног становништва на том простору, није подигнут као нека задужбина одређеног ктитора”, појаснио је Јашаревић.

Манастиром Удрим бавио се етнолог Миленко Филиповић, који је сада већ давне 1940. године објавио студију о светковини, али актуелна истраживања су прва систематска и изводе се с циљем његове потпуне обнове.

“Митрополија има озбиљан план за обнову манастира, тако да ће он васкрснути из рушевина и биће идентичан, можда и бољи са неке научне стране, јер ћемо имати више вјеродостојних података о укупном изгледу манастира, његовим конацима, цркви… Има довољно архитектонских елемената да се може у потпуности реконструисати, а Митрополија је добила дозволу од Федералног завода за заштиту споменика”, навео је Јашаревић.

Локалитет на којем се налази манастир прије рата имао је статус споменика културе, а до почетка деведесетих година прошлог вијека подручје дјеловања Музеја у Добоју простирало се и на сада локалне заједнице у ФБиХ.

Извор: Независне/Фото: Н. Н.