Srbin svetski stručnjak za fotoniku
Valjevac, dr Goran Mašanović (51), redovni profesor na Univerzitetu u Sautemptonu u Velikoj Britaniji, bavi se istraživanjem silicijumske fotonike koja predstavlja budućnost u mnogim oblastima nauke, tehnike i svakodnevnog života, radi na više izuzetno značajnih projekata iz te oblasti.
Kao učenik čuvene Valjevske gimnazije, osvajao je najznačajnije nagrade na takmičenjima iz fizike i matematike. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1995. sa prosekom 9,52, kao student generacije. U Engleskoj je doktorirao iz silicijumske fotonike 2005. godine, a dobitnik je više prestižnih nagrada u Ujedinjenom Kraljevstvu za istraživanje i držanje nastave. Na Univerzitetu u Sautemptonu vodi grupu za silicijumsku fotoniku, sa kojom trenutno radi na više velikih projekata ukupne vrednosti 25 miliona evra, koje finansiraju industrija, ministarstvo za nauku i Akademija nauka Velike Britanije. Gostujući je profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, autor je više od 400 naučnih radova…
-Za vreme studija u Beogradu imao sam nekoliko predmeta iz optike i fotonike i moji diplomski i magistarski radovi bavili su se optičkim senzorima, na kojima sam i kao asistent na fakultetu radio – kaže Goran Mašanović. – Nisam imao nameru da idem u Evropu, ali na predlog jednog prijatelja prijavio sam se na oglas Univerziteta Sari u Engleskoj 2000. Tu sam počeo da se bavim silicijumskom fotonikom, tada još uvek novom oblašću, iz koje sam, nekoliko godina kasnije, doktorirao na istom univerzitetu.
-Revoluciju u telekomunikacijama donela su optička vlakna jer su dovela do intenzivnog širenja interneta, od koga danas zavisi čovečanstvo – kaže Goran. – Silicijumska fotonika postala je izuzetno popularna tehnologija, jer omogućava smanjenje potrošnje energije i emisije štetnih gasova, povećanje protoka informacija u data-centrima, gde se obavljaju tri četvrtine internet-saobraćaja. Takođe, izradu kompaktnih uređaja koji se koriste u samovozećim automobilima za snimanje trodimenzionalnih slika okoline, bržu dijagnostiku bolesti i medicinskih stanja, efikasnu intervenciju i lečenje…
Naglašava da je neophodno da studenti znaju fotoniku, te brzo prate trendove u nauci i istraživanju, da se obrazuju za zanimanja koja još ne postoje, ali će se pojaviti u budućnosti. Stoga je veoma angažovan na unapređenju nastave u Sautemptonu i Beogradu, uvođenju novih predmeta, osposobljavanju mladih za nove tehnologije…
Aktivno je uključen u promociju naše kulture, istorije, jezika, kroz rad u SPC, Srpskom savetu Velike Britanije, Srpskom društvu. Podaci govore da u Engleskoj ima oko 70.000 Srba, od kojih je gotovo polovina u Londonu, gde Crkva Svetog Save uz bogosluženja i obeležavanja praznika ima hor, nedeljnu školu i folklor.
-Duboko verujem da svi mi možemo i treba da budemo ambasadori naše zemlje i spona između dva naroda i kulture – kaže Goran. – Srpska zajednica ovde puna je sposobnih i pametnih ljudi, koji su i veliki rodoljubi. Organizuju se priredbe, koncerti, promocije, izložbe, škole jezika, gostovanja pozorišta iz Srbije, ostvaruju veze u poslovnom svetu i sa našim rasejanjem u drugim državama… Vrhunac je „Srpski mesec u Velikoj Britaniji“, koji se već 12 godina održava od kraja januara do početka marta, prezentacija naše kreativnosti, kulture, umetnosti, sporta, obrazovanja, muzike. To je, zapravo, proslava srpske kulture i nasleđa i njenog doprinosa britanskom društvu.
Saradnja širom sveta
-Sarađujem sa brojnim poznatim naučnicima iz oblasti fotonike sa svetskih univerziteta MIT, Berkli, Boston, Gent, Malaga, Tokio, Peking, Singapur, San Dijego, Teksas, Pariz, Sidnej – nabraja Goran. – Naši stručnjaci i bivši studenti iz Srbije vode neke od najboljih svetskih grupa iz ove oblasti, kao što su profesori Vladimir Stojanović na Berkliju, Marko Lončar na Harvardu, Jelena Vučković na Stenfordu, Stojan Radić u San Dijegu, Miloš Popović u Bostonu, Milan Mašanović u Santa Barbari. Održavam bliske veze sa Valjevskom gimnazijom, Istraživačkom stanicom „Petnica“ i Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu.
Srpski glavni jezik
-Trudimo se da se očuva naša tradicija, naročito među mlađima – kaže Mašanović. – Mojih troje dece završili su sve srpske škole u Londonu i veoma dobro govore srpski jezik. Iako u kući isključivo pričamo srpski, to ne bi bilo moguće da nisu išli u naše škole. Naša crkva, takođe, organizuje razna predavanja, izložbe, scenske nastupe, promocije knjiga, prikuplja pomoć za maticu. Moja deca, iako odrasla u Engleskoj, obožavaju da dođu u Srbiju.
Izvor: Novosti/Branko Puzović