Лепо лице ћирилице у Швајцарској

И широм Швајцарске раде допунске школе у којима српска деца уче српски језик и лепо лице ћирилице, али и историју, географију, обичаје и традицију. И ове школе раде под порквотељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја и попуно су бесплатне, а њихов рад помно прати и Дирекција за образовање у Швацарској.

У Цириху наставу српска деца похађају у осам школа, Базелу пет, по две у Сент Галену, Женеви, Диетикону и по једна у Афолтерну, Белинцони, Берну, Бијасци,  Биелу, Боиру, Бругу, Бротиселену, Бухрејну, Бусху, Болаху, Бугдорфу, Хаму, Цхуру, Кларенсу, Диесенхофену, Дибендорфу, Ецубленсу, Ефретикону, Еменбрукеу, Фриборгу, Госауу, Хојте Нендазу,  Херисауу, Хоргену, Јони, Клотену, Кројцлингену, Лангенталу, Лауфену, Лозани, Литауу, Локарну, Лугану, Матену, Монтеји, Нидеруцвилу, Нусбаумену, Оберглату, Оенсингену, Оетвилу, Офтрингену, Опфикону, Прателну, Рајнаху, Роршаху, Шафхаузену, Шлиерену, Швицу, Сијери, Сиону, Сурси, Туну, Устеру, Уцнаху, Вевеји, Виспу, Вајнфелдену, Ветингену, Ветикону, Вилу, Винтертуру, Волену, Волсхофену, Ивердону и Уцвилу.

Школовање деце странаца у Швајцарској има дугу историју. Реч је о настави матерњег језика и културе (Хеиматлицхе Спрацхе унд Култур – ХСК). Прве такве групе основане су у кантону Цирих на иницијативу италијанских политичких емиграната 30-их година 20. века. Први пут швајцарске власти дозволиле су 1966. године одржавање ове наставе у школским просторијама, али не у време редовне наставе. Године 1982. на основу иницијативе италијанског и шпанског конзулата, Просветни савет дозовољава да се настава интегрише у редован школски систем и да се оцене уписују у ђачке књижице.

Стопама Италије и Шпаније 80-тих година прошлог века крећу века и остале државе, међу којима су биле тадашња Југославија, Турска, Грчка и Португал. Данас у кантону Цирих постоји ХСК настава на 29 језика, а организатори ове наставе су државе или удружења родитеља. Настава је првобитно имала сврху да припреми ученике за што лакше укључивање у школу и наставак школовања приликом повратка у отаџбину – земљу порекла, али временом ова првобитни циљ промењен па се ишло на неговање двојезичности, односно језика земље порекла.

Настава промовише развој отвореног, антирасистичког и толерантног става који не дескриминише и ствара услове који ће омогућити ученицима да буду способни да користе своју вишејезичност и интеркултуралне компетенције у каснијем школовању, али и у својој будућој професији – како у Швајцарској тако и у земљи порекла.

Сва деца страног порекла имају право да негују и унапређују свој први језик или језик порекла, настава је бесплатна, а ученицима се, према одлуци швајцарских порсветних власти, ставља на располагање коришћење учионица и школског материјала. ХСК настава организује се најмање два пута недељно и када год је могуће, интегрисана је у редовну наставу.

Допунска школа на српском језику у Швајцарској тачно пре две године обележила је четири и по деценије постојања, а свечаност, којој је присуствовао и министар просвете Владе Србије Младен Шарчевић одржана је у Берну.

Данас рад допунских школа на српском језику одликују бројне наставне али и ваннаставне активности. Почетком лета ове године у Амбасади Србије у Берну одржана акција „Негујмо српски језик“, која се организује другу годину заредом.

Пред препуном двораном у којој су се окупили ђаци Допунске школе на српском језику из читаве Швајцарске, њихови родитељи и наставници, приказана је дечија представа „Игра речима“, у извођењу Светислава Булета Гонцића, Аните Стојадиновић и Душана Матејића, који су за ову прилику допутовали из Београда.

Публика је имала прилике и да погледа постере и спотове акције „Негујмо српски језик“. Народна библиотека Србије, Завод за уџбенике и наставна средства и издавачка кућа из Београда „Евро Боок“ донирали су књиге на поклон српским ђацима у Швајцарској, док је Министарство културе и информисања поклонило мајице са натписом „Негујмо српски језик“.

Кроз допунске школе на спрском језику у Швајцарској прошло је на на ћхиљаде деце и младих, док данас у њој знања из српског језика, књижевности, историје, географије и културе стиче око 2.000 ученика.

Допунска школа на српском језику је у свом готово полувековном трајању постојани чувар националног идентитета, културе и традиције код младих нараштаја Срба у Швајцарској.

 

Насловна фотографија: Деца на прослави Савиндана ове године у Базелу

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

*Рад допунских школа део је пројекта нашег портала који суфинасира Управа за сарадњу с дијспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије