Србин први у свету оборио авион топом

Да ли знате да су Срби први оборили авион са земље у Првом светском рату, и то, изгледа, годину дана раније него што се званично тврди

Можемо рећи да је почетак 20. века на пољу инд устрије обележио пос­тепени развој наоружања у чи­тавом свету, док је Први светски рат изазвао праву револуцију на том пољу. Велике силе кренуле су у трку наоружањем и опре­мањем техником, интензивно се радило на иновацијама, као и на усавршавању постојећег оружја опреме и технике. Велики рат ће се водити на копну, мору и, први пут, у ваздуху. Први пут ће бити употребљени и тенкови, подмор­нице, бојни отрови, митраљези, бацачи пламена…

На самом почетку рата авиони, балони и цепелини коришћени су само у сврху извиђања, ме­ђутим, врло брзо они ће бити преправљени за борбене акти­вности. Испрва су пилоти били опремљени личним оружјем, али након неколико сукоба у ваздуху обе стране су на авионе почеле да монтирају митраљезе. Први српски авион наоружан митраљезом добио је назив „олуј“ и њиме је, као најуспешнији пи­лот, управљао Миодраг Томић, који је доживео да на њега први пут пуцају непријатељски пилоти у ваздуху.

Оштро око артиљерца: Српска артиљерија гађа непријатељске авионе у Првом светском рату

Током 1915. почињу и прва бомбардовања из ваздуха. Бомбе се бацају из авиона, цепелина и балона. Ма­теријална штета која настаје од гранатира­ња није велика, али војници и цивили на земљи трпе стравичну психич­ку тортуру. У другој половини 1915. аустроугарске ескадриле често су бомбардовале центар српске војне индустрије ­ град Крагујевац.

Нападе је у књизи “Мој дневник из Србије 1915. године” (Крагу­јевац, 2018) описала и енглеска болничарка Моника Стенли, која се тада задесила у Крагујевцу. И она је тврдила да су грађани Крагујевца готово навијали са­тове по налетима и нападима Немаца, па би се врло зачудили кад се ови, неким случајем, не би појавили. Пошто у то време није било правог против-авион­ског наоружања, ма­јстори крагујевачке војне фабрике пре­правили су пољске топове заплењене у балканским ратови­ма и поставили их на оближње брдо да бране град.

Редов Првог вода Радивоје Рака Љутовац двогледом је 30. септе­мбра 1915. угледао непријатељ­ске авионе изнад града. Наниша­нио је предводника ескадриле. Према једној причи, нишанио је директно кроз цев, не користећи нишанске справе, већ као што се гађа зец у трку или птица у лету, мало испред мете. Према другој, направио је неку врсту нишана тако што је на уста цеви топа ставио конац и тако направио кончаницу. Водио је топ онако како авион лети, с претицањем од две дужине авиона. Гледао је кроз онај крстић и цев и ­ опалио.

–Веровао сам у своју руку и искуство из артиљерије. Авион се указао на справи за нишање­ње. Ето срећног тренутка. Сада треба бити миран, сталожен. Трен-два и мо­ја рука повлачи обарач. Из цеви је сукнуо пла­мен. Истог тре­нутка авион се затету­рао, из ње­говог тру­па избио је густ дим. Затим је кренуо ка земљи ­ причао је ју­нак Рака касније, када су ратови већ били иза њега.

Рака Љутовац оборио је авион румплера, али погодак није био директан пошто су гранате имале темпирање. Граната је експло­дирала поред авиона, али ипак довољно близу да га шрапнели оштете и пошаљу у сам центар Крагујевца.

Ово обарање авиона забележено је као прво обарање топом са зе­мље у светској историји. Припадници артиљеријско-­ракетних јединица против-ваздушне од­бране 30. септембра обележавају Дан рода, као сећа­ње на прво обарање неприја­тељског авиона у Србији.

Али, да ли је Рака Љу­товац први артиљерац који је оборио авион у историји?

Нанишанио непријатрљски авион: Рака Љутовац

У књизи “Три силе притисле Ср­бијицу” Драгутина Паунића и Милије Ђорђевића (Београд, 2018) редов Митар Николић из Ратара описао је детаљно оба­рање авиона брдским топом. Оно што је многима промакло јесте време обарања авиона: на јесен 1914. У случају да је ова информација тачна, онда би то значило да су Митар Нико­лић и Петар Раденковић извели прво обарање авиона топом са земље у историји. Готово годину дана пре Раке Љутовца. Усмено сведочанство Митра Николића до­сло­в­це гла­си:

“Дођемо до Чачка па смо, бога­ми, прешли Чачак. Па нас одатле поново врате Вишеграду. Дошли смо опет до Суве горе, али нисмо ишли истим путем. И ту швап­ски авион, то је сефте био авион, кренуо у извиђање: пође од Цр­ног врха ка Сувој гори. На топу смо били поручник Раденковић, ја и послуга. Када је наишао тај авион, они сви побегоше, мислили су да ће да бомбардује, ја смо и Петар остали сами. Петар је био по чину поручник, а по вери муслиман. Каже:

–Ми­тре, шта ми­слиш ти? Хоћемо ли да бе­гамо и ми? Ја нећу, велим, да бегам одавде. Не знам где ћу! Него ја ћу на продужник, а ви на нишанску тачку.

–Послуша поручник мене, што треба ја њега: он на нишанску тачку, а ја на продужник: лево­ десно, циљамо авион што кружи над нама. Како поручник ухва­ти циљ горе, он лупи руком, а ја окресах. Авион се запали. Одјед­ном запали. И поче позади да пуши; лети, вуче се, лети, вуче се…и дим за њим. Тера, тера, нема да кружи, пошао право доле. А наши коњи били у једној јаруги, поручников и мој коњ.

По­ру­ч­ник ви­к­ну:

–Коње дај овамо – он узјаше једног, ја другог, напред!

–Где ћемо?

­Оде, каже, пра­во до муниционе колоне.

Авион већ сасвим ниско лети, пада према муни­ционој колони.

Кад ми тамо ­- он пао и гори. При­ђемо ближе ­ два човека још нису изгорела у њему, али захвата их пламен… Само њих двојица, ни­ког више у авиону. Изгоре све. Кад смо се вратили у јединицу, командант каже том поручнику Раденковићу:

–Ти ­ за капетана! ­ а мени -­ Ни­колић за каплара!”

Као што сам већ навео, у случа­ју да је ова информација тачна, ово би се могло водити као прво обарање авиона топом са земље у историји.

На крају, треба навести и ко је први Србин који је оборио авион са земље. То није нико од наведених. Горе смо писали о обарању авиона артиљеријским оруђем са земље. А први, уопште, који је оборио непријатељски авион је поручник Љубомир Урошевић. У листу Правда од 26. 11. 1934, на страни шест, објављен је чла­нак “Сећање на Љубомира Уро­шевића, резервног пешадијског поручника”. У једном делу стоји: “… У Светском рату 1914. уче­ствује у Церској бици. Исте годи­не у августу месецу Љубомир је митраљезом оборио један непри­јатељски авион. То је био први авион који је оборен на српском фронту. Том приликом одлико­ван је Карађорђевом звездом.”

Текст: Милан Богојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.