Црква Светог Преображења симбол града крај Јесенице

Један од симбола сваког града и насеља у Србији је његова месна црква. У Смедеревској Паланци, граду који припада Шумадији али чији источни делови општине се простиру и у Поморављу, је то градска црква посвећена Светом преображењу Господњем.

Подигнута је у славу догађаја који се збио на гори Табор (или Тавор) а током којег се божији син претворио у светлост. Табор је осамљена планина висине 588 метара у источном делу Израелске долине, у доњој Галилеји, девет километара југоисточно од Назарета.

У хришћанству се поштује као место Преображења Господњег. На врху планине, постоје два активна манастира: православни и римокатолички.  У сваком од њих верују да је изграђен на месту Преображења. По Матеју, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина.

У Србији има више светиња које су посвећене преображењу Исуса Христа, а ова у Смедеревској Паланци је свакако једна од највећих и најлепших. И један од најлепших грађевинских објеката из 19. века у овом делу Србије.

Није претерано рећи да ова црква бдије над градом подигнутом крај реке Јасенице. До ње воде сви путеви. Ако у Паланку улазите од Тополе наилазите крај цркве. Ако пролазите од Велике Плане ка Младеновцу или Тополи такође пролазите саобраћајницом тик поред храма.

И због тога што се налази у центру града, поред најпрометнијих саобраћајница и због тога што у њу долазе сви они којима је потребна утеха она је један од стубова око којег се окреће живот у граду крај Јасенице.

Паланчани су цркву почели да граде 1865, а завршили 1890. године. Градња се отегла мало због пара, јер је у питању велика грађевина, мало због бурних времена у којима је Србија живела у претпрошлом веку.

Из спискова који су уклесани у мермерне плоче види се да је изградњу цркве новцем или материјалом помогло више од 300 становника града на Јасеници, који се у то време звао Хасан пашина паланка, што показује који значај су Паланчани давали њеној изградњи.

Посматрано одозго, у питању је једнобродна грађевина подељена на олтарски простор, наос који је у предолтарском простору проширен певницама са северне и јужне стране и припрату са галеријом и звоником.

У изгледу цркве доминира Ханзенов градитељска школа, која је име добила по најпознатијем аустро-угарском архитекти из 19. века Теофилу Ханзену. Његов утицај се највише види на изгледу фасаде и прозора.

Дух Ханзенове школе најуочљивији је у разбијању монотоније фасада постављањем у белом камену клесаних улазних портика са балдахином и прозорских отвора у виду бифора, трифора, квадрифора и розета.

У унутрашњости цркве доминира прелеп иконостас, који је, углавном, дело Стеве Тодоровића, једног од најзначајнијих представника романтизма у српском сликарству и његове супруге Полексије. Од четдесет и једне иконе, Тодоровићи су осликали тридесет и осам.

Избор тема изведених композиција, рађених техником уља на грундираној подлози, усаглашен је са простором, па су тако уз сцене са библијском и историјском тематиком заступљени и парадни портрети световних и црквених великодостојника. Иконостас паланачке цркве припада типу високих развијених иконостаса са неокласицистичким елементима.

А колико Паланчани држе до своје светиње говори и податак да на почетку школске године основна школа „Олга Милошевић“  ученике доводи на молебан у Цркву Светог Преображења, на којем се свештеници, професори и ученици заједнички моле да их све служи добро здравље и да школска година буде успешна.

Јесте Србија секуларна држава али је свакако у питању пракса о којој би могле да размисле и друге школе и општине.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.