Србин на трагу лека против Паркинсонове болести
У време када се интензивно трага за лековима за тешке и неизлечиве болести, откриће нашег младог научника др Вукашина Јовановића (29) из Призрена, изазвало је велику пажњу светске стручне јавности! Његово откриће нове улоге протеина Бмп5 и Бмп7 у развоју допаминских неурона, значајно ће допринети лечењу Паркинсонове болести уз помоћ матичних ћелија. Вест о овом открићу објављена је недавно на насловној страни престижног научног часописа Journal of Neuroscience, у издању светског друштва за неуронауку.
Студију је финансирала Израелска научна фондација, а била је део докторске дисертације др Јовановића на Медицинском факултету Универзитета “Бен Гурион” у Израелу, у лабораторији професора Клода Бродског. Захваљујући њој, добио је прилику да се усавршава на америчком Националном институту здравља у Мериленду, у лабораторији др Илијаса Сингеца за преклиничка испитивања на матичним ћелијама, које је водеће место у свету за ову врсту истраживања.
– У Србији је више од 25.000 оболелих од Паркинсонове болести, хроничног обољења нервног система, а узрок је непознат и тренутно нема лека – каже др Јовановић за “Новости”. – Она нарушава систем у мозгу одговоран за покрете и координацију, с временом напредује, а симптоми се погоршавају. Изазива смрт виталних ћелија мозга, а примарно погађа неуроне који производе допамин, супстанцу потребну за рад дела мозга који контролише покрете и координацију. Како болест напредује, количина допамина у мозгу се смањује, остављајући пацијента потпуно без контроле својих покрета.
Како наш саговорник каже, недавно је идеја замене ових умирућих ћелија које продукују допамин, привукла пажњу научника, као једина опција за потпуно и трајно излечење. А значај његове студије је у открићу нових протеина, уз помоћ којих би неурони произведени из матичних ћелија, могли бити искоришћени за третман Паркинсонове болести трансплантацијом.
– Научници данас могу да преведу било коју ћелију одраслог човека у матичну ћелију – каже др Јовановић. – Активирањем одређених гена, ћелије, попут оних из коже или крви, постају матичне ћелије. Током мог доктората у Израелу, користећи генетски модификоване мишеве, открио сам нову улогу специфичних протеина Бмп5 и Бмп7, у ембрионском развоју ових неурона. Тренутно у америчкој лабораторији, у сарадњи са научницима из Аустрије и САД, покушавамо да матичне ћелије преведемо у различите типове људских ћелија, као што су ћелије мозга, јетре, панкреаса, срчаног мишића… Очекујемо да нам то омогући употребу ових ћелија за лечење неуродегенеративних болести, дијабетеса, инфаркта срца, цирозе јетре као и других засад неизлечивих болести.
Звање магистра фармације, др Јовановић стекао је у Београду, на смеру за медицинску биохемију, 2012. године. После стажирања у Лабораторијском центру за медицинску биохемију КЦС, није успео да се запосли у нашој земљи, па се у октобру 2013. придружио лабораторији Клода Бродског у Израелу. Тамо је и докторирао на Катедри за физиологију и ћелијску биологију Медицинског факултета Универзитета “Бен Гурион”.
-Надам се да ће мој рад створити услове да каријеру наставим у Србији. Студије са матичним ћелијама могуће је обављати само у систему који омогућава озбиљно финансирање оваквих научних пројеката. Систем финансирања науке у Србији није тренутно у могућности да испрати овакве пројекте и то не због новца, већ због негативне селекције услед лошег критеријума за доделу новца. Таква ситуација води у парадокс – подједнако се финансирају и изванредни, као и потпуно научно ирелевантни пројекти. Држава покушава да стимулише повратак стручњака у Србију, али се услед лоших критеријума враћају углавном они који би се свакако вратили – истиче др Вукашин Јовановић.
Студију је финансирала Израелска научна фондација, а била је део докторске дисертације др Јовановића на Медицинском факултету Универзитета “Бен Гурион” у Израелу, у лабораторији професора Клода Бродског. Захваљујући њој, добио је прилику да се усавршава на америчком Националном институту здравља у Мериленду, у лабораторији др Илијаса Сингеца за преклиничка испитивања на матичним ћелијама, које је водеће место у свету за ову врсту истраживања.
– У Србији је више од 25.000 оболелих од Паркинсонове болести, хроничног обољења нервног система, а узрок је непознат и тренутно нема лека – каже др Јовановић за “Новости”. – Она нарушава систем у мозгу одговоран за покрете и координацију, с временом напредује, а симптоми се погоршавају. Изазива смрт виталних ћелија мозга, а примарно погађа неуроне који производе допамин, супстанцу потребну за рад дела мозга који контролише покрете и координацију. Како болест напредује, количина допамина у мозгу се смањује, остављајући пацијента потпуно без контроле својих покрета.
Како наш саговорник каже, недавно је идеја замене ових умирућих ћелија које продукују допамин, привукла пажњу научника, као једина опција за потпуно и трајно излечење. А значај његове студије је у открићу нових протеина, уз помоћ којих би неурони произведени из матичних ћелија, могли бити искоришћени за третман Паркинсонове болести трансплантацијом.
– Научници данас могу да преведу било коју ћелију одраслог човека у матичну ћелију – каже др Јовановић. – Активирањем одређених гена, ћелије, попут оних из коже или крви, постају матичне ћелије. Током мог доктората у Израелу, користећи генетски модификоване мишеве, открио сам нову улогу специфичних протеина Бмп5 и Бмп7, у ембрионском развоју ових неурона. Тренутно у америчкој лабораторији, у сарадњи са научницима из Аустрије и САД, покушавамо да матичне ћелије преведемо у различите типове људских ћелија, као што су ћелије мозга, јетре, панкреаса, срчаног мишића… Очекујемо да нам то омогући употребу ових ћелија за лечење неуродегенеративних болести, дијабетеса, инфаркта срца, цирозе јетре као и других засад неизлечивих болести.
Звање магистра фармације, др Јовановић стекао је у Београду, на смеру за медицинску биохемију, 2012. године. После стажирања у Лабораторијском центру за медицинску биохемију КЦС, није успео да се запосли у нашој земљи, па се у октобру 2013. придружио лабораторији Клода Бродског у Израелу. Тамо је и докторирао на Катедри за физиологију и ћелијску биологију Медицинског факултета Универзитета “Бен Гурион”.
-Надам се да ће мој рад створити услове да каријеру наставим у Србији. Студије са матичним ћелијама могуће је обављати само у систему који омогућава озбиљно финансирање оваквих научних пројеката. Систем финансирања науке у Србији није тренутно у могућности да испрати овакве пројекте и то не због новца, већ због негативне селекције услед лошег критеријума за доделу новца. Таква ситуација води у парадокс – подједнако се финансирају и изванредни, као и потпуно научно ирелевантни пројекти. Држава покушава да стимулише повратак стручњака у Србију, али се услед лоших критеријума враћају углавном они који би се свакако вратили – истиче др Вукашин Јовановић.
(Извор: новости.рс)