Срби „оживели“ прачовека из Лепенског вира

Први пут у историји данас се сусрећу древни и модерни човек. Светска премијера реалистичног 3Д модела лица ловца из Лепенског вира одвија се у Павиљону Србије на Еxпо 2020 Дубаи. Лице праисторијског човека, његове емоције, оживели су српски научници и стручњаци из домаће гејминг индустрије. Лице је урађено уз помоћ врхунске метахјуман технологије.

Живео је пре 10 хиљада година на обалама Дунава, у Србији, а данас ће се насмешити свету у животном добу од 55 година, колико је имао уочи смрти. Његово лице показиваће сва осећања, од радости, преко љутње до досаде, као и у време док је лутао Ђердапском клисуром.

Вођа тима који је оживео нашег далеког претка, снажног ловца-сакупљача је научница проф. др Софија Стефановић, из Лабораторије за биоархеологију Филозофског факултета, креативна амбасадорка националне платформе „Србија ствара“ уз чију подршку је и реализован до сада у свету невиђен пројекат.

Гроб човека који је живео пре 10 хиљада година на обалама Дунава, у Србији. Сахрањен је са 55 година, у седећем ставу, па се верује да је био шаман
 - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2021Изузетно је узбуђена због данашње премијере на светском сајму, јер како каже, научници су из древних људских костију могу да добију квалитетне податке о томе како је нека индивидуа живела, а сада су коначно сазнали и како је изгледала.

„Истраживања и подаци се кроз анализе публикују у радовима, али никада нисмо у прилици да од њих створимо право лице особе коју смо анализирали. Управо смо удружујући наше физичко – антрополошке анализе, форензичке методе за реконструкцију лица и претварање лица у биокинетичи модел уз помоћ метахјумен технологије коју је развио „Епик гејмс“, заправо све наше научне податке интегрисали и добили лице човека које може да се покреће. Изузетно је важно за научнике, да могу на нов начин да презентују податке, али је још важније за модерно човечанство да има прилику да види како су древни људи изгледали, показивали емоције“, каже Стефановићева.

Она је за „операцију оживљавања“ одабрала изузетног појединца сахрањеног на неуобичајен начин у седећем ставу, на прекрштеним ногама као у медитацији. Претпоставља се да је тај снажни мушкарац, висок 178 центиметара и тежак око 70 килограма имао посебну улогу у заједници ловаца-сакупљача, јер су у древним цивилизацијама тако сахрањивани шамани, који су сматрани видовњацима и исцелитељима.

„Технологија коју смо применили се користи у гејминг индустрији да се креирају људска лица у виртуелној реалности, али та технологија никада до сада није искоришћена на древним људима. Ми смо први у свету који су те технологије интегрисали у реанимацију древног људског лица. Процес је трајао, физичко – антрополошке анализе, затим смо лобању скенирали у Новом Саду на институту „Биосенса“, па су модел пренели у Шведску где је реконструисана на форензичким методама. Након тога скенирали смо поново лице, у форми скулптуре, па је тек тада пребачено у биокинетички модел“, објашњава Стефановићева.

Узбуђење због премијере ловца из Лепенског вира не крије ни саветница Председнице Владе за креативне индустрије и туризам Ана Илић, која предводи тим платформе „Србија ствара“ на Еxпо 2020 у Емиратима.

Она за Спутњик каже да је посебно срећна јер је идеја овог пројекта настојање да се на једом месту окупе креативци, да се споје научници и иноватори. Резултат је сусрет древног и модерног човека – пред очима целог света.

„У овом пројекту видимо смисао нашег рада, ово нас чини посебно поносним и срећним. Верујемо да ће бити још много таквих пројеката у будућности. Ово је заиста толико јединствен пројекат, значајан, толико је велико интересовање овде у Дубаију, локалних медија у Уједињеним Арапским Емиратима, у овом региону, а богами и светско“, каже Илићева.

Она верује да ће се помпа око нашег претка који се смеје, тугује, па и досађује, тек створити када се врати у Европу, на Балкан. Верује да ће бити и љубоморе, али шта је ту је, каже, древног човека који је живео пре 10 хиљада година први су оживели научници из Србије.
Лице човека који је живео у Србији пре 10 хиљада година путем видео линка са сајма у Дубаију премијерно може да види цео свет.

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *