Светски, а наш добри човек из Годовика

Ин Мемориам – Михаило Јешић Јеша (1952 – 2021)

Пише: Предраг Савић

Отишао на онај свет и Михаило Јешић-Јеша, добри дух из редакције „Вечерњих новости“ и  београдске кафане „Прешернова клет“, које такође, више нема. Тихо и изненада у 69. години живота напустио нас је човек који до пре неколико дана са читаоцима портала „Тамо далеко“ делио дивне приче и анегдоте из богатог живота који је провео дружећи се познатим светским и домаћим јавним личностима.

Шта рећи о човеку који је попут Јеше, исијавао добортом, свуда стизао и толико људи и пријатеља имао, а да будеш објективан.

Био је поштењачина каква се ретко рађа. Имати толико меда на прстима, а не олизити их могао је само Јеша. Био је вишегодишњи шеф и директор некада моћног маркетинга „Вечерњих новости“. Кроз  његове руке пролазило је толико новца, да је то незамисливо. Неки се куну, да су месечни приходи од маркетинга у „Новостима“ са тиражом од 700 хиљада примерака били већи од тадашњег годишњег буџета  Општине Стари Града. Док је Јеша био у маркенитгу „Новости“ из тог рудника  пара, мутних радњи није било! Ту се знало Јеша живи од своје плате и славе! Његов идеал је био да  буде увек окружен лепим женама и пријатељима!

Опис није доступан.Када су његово место дошли други из „Новости„ се крало и капом и шаком!

Јеша је остао достојанствен и истрајан. На крају живео у скромном стану, од  пензије. Имао је што други нису имали огроман круг познаника и људи који су га поштовали! Многима је на разне начине помогао да успеју у животу, да изграде каријере.

Нешто од тога описао је својој јединој књизи “Источно од Годовика Јужно од Бомбаја“, издатој  прошле године. Та књига је доказ да је био врсни репортер, касније и уредник! То његово дело је и даказ да на Јешу ниси могао да се наљутиш. Разоружавао је и најозлојеђенијег младог новинара када му је редиговао текст: „Не секирај се! Да си видео моје прве радове, ти би сад певао“.

Бираним речима испраћао је на онај свет Јеша своје пријатеље. Још је у свежем сећању како се дирљивим и бираним речима опростио од Мериме Његомир. Знао је то уради и напише на бриљатан начин, са много анегдота и детаља из обичног живота. Сада када о њему треба напсиати последње сећање, схватам колико сам у томе слаб и невешт! Не досежем до толико добрих речи и јаких речи и мисли да ваљано опишем доброг човека из Годовика  – Јешу!

Јешине текстове од прошле године редовно сам са одушевљењем читао на порталу „Тамо далеко“, на друштвеним мрежама па и онда у књизи. Човек који прошао цео и свет и  дружио се стотина светских и домићих звезда и битних људи, никада није заборавио свој родни Годивик и своје земљаке!

Нека му Господ Бог  подари рајску насеобину!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.