Srbi na Balkanu

Enciklopedija srpske dijaspore, treći i poslednji tom, o Srbima na Balkanu ulazi u štampariju. Izdavač je „Službeni glasnik“ iz Beograda. Ovim zatvaram moje istorijsko pamćenje i sećanje na generacije emigranata, iseljenika, gastarbajtera, srpskih nacionalnih manjina, Srba i njihovih institucija u rasejanju, napisao nam je u mejlu dr Marko Lopušina, novinar, publicista i najbolji poznavalac srpskg rasejanja o kome je objavio desetine knjiga.

Na Balkanu i njegovoj blizini, kako dalje navodi Lopušina, živi oko 300.000 Srba.

-Među njima postoje dve vrste Srba – starosedeoci, nastanjeni još pre nekoliko vekova i moderni gostujuči radnici. U Mađarskoj, na primer, ima 15.000 Srba, od toga su 3.500 starosedeoci, a ostali su novi gastarbajteri – piše nam autor Enciklopedije srpske dijaspore.

Najviše Srba u baklanskim državama ima u Sloveniji i Severnoij Makedoniji po 60.000, pa u Turskoj 40.000 , a najjmanje u Bugarskoj, svega 3000.

-Najstarija srpska kolonija je u Grčkoj, jer su prva srpske plemena sa padina Karpata stigla u osmom veku do Soluna. Neki Srbi su tada otišli i kasnije odvedeni preko Bosfora, gde danas u Turskoj ima oko 400.000 porodica sa naših prostora. Najviše Srba je nekada živelo na prostoru Makedonije ili Stare Srbije. Popis iz 1909. godine zabeležio je pola miliona stanovnika srpskog i pravoslavnog porekla. Danas u Severnoj Makedoniji po poslednjem popisu ima svega 23.000 Srba – beleži u svojoj najnovijoj knjizi Lopušina.

U knjizi nisu obrađivani Srbi u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj, jer to su otadžbinske srpske zemlje.

-Verujem da se sa ovom novom, mojom 103 knjigom, možemo sresti i videti na narednom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga krajem oktobra.

Hvala gospođi Svetlani Gavrilović, urednici Odeljenja enciklopedije i njenim saradnicama na poslu redakcije i pripreme tri toma ove Enciklopedije koji je trajao pet godina. Hvala „Službenom glasniku“ za razumevanje srpske dijaspore i podršku koju mi je ovaj izdavač pružio – kaže na kraju informacije koju je za Tamo daleko poslao dr Marko Lopušina.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *