Odlazak čoveka koji je poznavao dušu srpskog jezika

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini.

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini. Preminuo je od posledica koronavirusa u Zemunskoj bolnici.

Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.

Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom“, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku“, „Italijansko-srpski rečnik“, za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije. „Rečnik jezičkih nedoumica“ najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.

Od prvog broja je bio glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska. Od 1974. godine pisao je rubrike o problemima savremenog jezika, najpre u Borbi, zatim u Politici i Ilustrovanoj politici, kao i u NIN-u. Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, kao i 18 knjiga.

Preveo je više knjiga sa italijanskog i engleskog jezika na srpski. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine. Bio je i član Saveta Vukove zadužbine, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, kao i saradnik Matice srpske.

Pored naučnog rada u italijanistici, profesor Ivan Klajn decenijama se bavio problemima savremenog srpskog jezika i njegove kulture, te se smatrao ne samo vrhunskim italijanistom, već i srbistom. Posebno područje njegovog interesovanja bila je popularizacija nauke o jeziku i u ovoj oblasti njegov doprinos je izuzetan. Nije često davao intervjue poslednjih godina, ali je u nekoliko prilika govorio o porodici, ocu, džezu…Njegov otac Hugo Klajn je rodom iz jevrejske porodice koja je generacijama živela u Vukovaru. Doktorirao je medicinu u Beču, gde je slušao Frojdova predavanja i prvi se bavio psihoanalizom u Kraljevini Jugoslaviju pre Drugog svetskog rata.

„On je na jednoj od ondašnjih gradskih zabava upoznao lepu devojku Stanu iz poznate beogradske trgovačke porodice Đurić. Moj deda Mihajlo Đurić je bio predsednik Trgovačke komore i pratio ga je glas časnog i vrednog čoveka u beogradskoj čaršiji. Hugo se oženio Stanom, a ja sam rođen 1937. godine. Imali smo kuću u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuška, i potpuno zadivljen gledao sam tramvaje kako se klate pored Kalemegdana niz beogradsku kaldrmu. Nisu mogli da me odvoje od prozora jer sam čekao da tramvaj prođe i skakao od sreće kada bih čuo taj električni zvuk. Porodična idila nije dugo potrajala jer nam je rat stigao bukvalno ispred kuće“, rekao je Ivan Klajn u jednom od intervjua.

Nije ih zaobišao progon Jevreja u Drugom svetskom ratu. Čim su stigli u Beograd, Nemci su im zaplenili kuću. Sa majkom je otišao kod dede, a otac se krio kod prijatelja koji su živeli na Lionu, tadašnjem beogradskom predgrađu.

„Pustio je kosu i bradu i promenio ime u Uroš Kljajić ne bi li objasnio udes okolnosti ako bi ga neko na ulici upitno pozvao: Hugo Klajn? Kontakti mog deda Mihajla su nas spasli odlaska u logor, a Hugo mi je stalno slao ‘razglednice’ iz Venecije ne bi li me psihološki umirio u ratnim psihozama. Iz rata smo izašli čitavi i 20. oktobra 1944. godine, kada je pucnjava utihnula, odmah smo svi zajedno otišli do naše kuće u Tadeuša Košćuška i zatekli zgarište. Nemci su je pri povlačenju minirali i digli u vazduh. Bio sam srećan što su mi roditelji živi, ali sam video tugu u njihovom pogledu“, prisećao se Klajn.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.