Срби лансирали Американце на Месец

„Теслин народ“, назив је капиталног филмског пројекта сценаристе и редитеља Жељка Мирковића, који говори о знамнитим Србима који су задужили и прославили Америку, а међу њима и славним српским инжњерима који су Американце лансирали на Месец. После пуне четири године снимања широм САД, преко Њујорка, Вашингтона, Лос Анђелеса, Сан Фрациска до Београда и Бањалуке, дугометражни документарац и серија „Теслин народ“ ушли су у монтажу, а већ од јесени кренуће пут биоскопа, прво у Београду и Србији, а потом и у Америци. Серијал од десет епизода биће приказан на српском националном сервису РТС-у.

Добар део филма посвећен је седморици Срба, који су исписали америчку и светску свемирску историју и омогућили првим људима да кроче на Месец. „Теслин народ“ није заборавбио те сјајне научнике и инжењере: Милојка Вучелића, Давида Вујића, Славољуба Вујића, Данила Бојића, Пола Дујића, Петра Гајића и Милоша Шурбатовића. Они су били директно укључени у дизајнирање, развој, конструисање и лансирање многих “Аполо” свемирских капсула, а на крају и самог брода којим је НАСА 1969. године на Месец послала Амстронга, Олдрина и Колинса, који су у историји упиусани као први људи који су крочили на тло најближег земљиног пратиоца.
Милојко – Мајк Вучелић био је пројект менаџер и један од директора “Аполо” програма од 1966. до 1978. године и награђен медаљом за храброст председника САД Линдона Џонсона за његову улогу као научног саветника током спасавања “Апола 13” од катастрофе. Три године пре него што се преселио на онај свет 12. септембра 2012. године он је боравио у Боеграду и тада испричао о подвигу сведморице Срба, посебно о „Аполу 11“ који је слетео на Месец.

„Морам да кажем да сам поносан на све Србе који су учествовали у овом подухвату. Били смо, свакако, део тог успеха”, рекао је тада Вучелић и подсетио на свог пријатеља др Славољуба Сема Вујића, који је саставио је списак „седморице величанствених” по угледу на истоимени каубојски филм.

Забележено је да су Вучелићи до 1704. године живели и Колашину у Црној Гори, али су током велике сеобе под вођством патријарха Арсенија Трећег настанили у Дубрави код Огулина у тадашњој Хабзбуршкој монархији. Милојков прадеда Рафаел Вучелић, као официр Слуњске пуковније од цара Фрање Јосифа добио је племићку титулу.

Милојко Вучелић родио се у Гарешници 1930. године (данашња Хрватска), дипломирао је на Машинском факултету у Загребу, а одмах потом преселио у Немачку где је радио у Мерцедесу и Форду.

Већ у 26. години живота дошао је у Америку. Оженио се Немицом Инге Перцл докторком психологије из Минхена и са њом добио синове Александра и Николу. С породицом је живео у Менсфилду у Охају. Сматрају га једним од највећих стручњака у историји свемирских истраживања и најзаслужнијим конструктором месечевог модула „Орао“, који су амерички астронауту слетели на Месец.

„Ја сам Србин, моји преци су доселили у Лику да чувају и бране Аустрију од Турака. Увек смо били и остали Срби”, често би с поносом говорио.

Остало ми је и у сећању како су му се баба и деда по мајци између Првог и Другог светског рата вратили у Хрватску, јер његова мајка није хтела да дође у Америку.
„Чим је избио рат, усташе су деду стрељале с првих 200 Срба које су ухапсиле. Бабу су одвели у Јасеновац и усмртили је, кућу нам је отела НДХ. Мајку је због тога до краја живота пекла савест”, испричао за београдску „Политику“ Милојко Мајкл Вучелић, приликом посете Београду 2009. године.

С тога чуди да га хрватске власти попут Тесле и многих других знаменитих Срба, присвајају као свог „знанственика“. Српска православна црква у Сан Дијегу у знак сећања на овог великог човека и по његовој жељи и жељи његове супруге Инге младим научницима и студентима додељује сваке године стипендију која носи име Милојка Вучелића.

„Током свог живота, Милојко је веровао и подржавао образовање, креативност, отпорност и самодисциплину у постизању животних циљева. Подједнако је подржао и своје српско наслеђе и Српску православну цркву. Његова супруга, др Инге недвосмислено је подржавала свог супруга, а након што је заспао у Господу 12. септембра 2012. године, наставља да остварује свој сан да буде амбасадор образовања међу српским народом“, написано је у овогодишњем позиву за стипендију у износу од 40.000 долара на интернет страници цркве Светог Ђорђа у Сан Дијегу.

Прича о Милојку Вучелићу и његовим свемирским саборцима, о којима ћемо појединачно писати другом приликом, је само једна од прича којом се бави „Тслин народ“, који заиста представља пројекат од националног интереса државе Србије и српског народа. Разумљиво је што за овај документарац посебно међу нашим људима у дијаспори влада велико интересовање.

„Верујем да је он почетак једне врсте нашег умрежавања са другим земљама, које нам је у овом тренутку неопходно и као народу, и као појединцима“, рекао је поводом завршетка рада на свом животном пројекту сценариста и редитељ Жељко Мирковић.

Погледајте само мали исечак из филма „Теслин народ“ Жељка Мирковића у коме о подвигу седморице Срба говори Давид Вујић, један од њих:

https://youtu.be/AODT5IvR9lU?t=6

 

*Прича о овим изезузетним Србима део је пројекта Срби у Америци с акцентом на Флориду, који је помогла Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије