Спомен-плоча реформатору ћирилице
У Клубу „Тесла“, Савски трг 9, у Београду биће представљена спомен-плоча посвећена Сави Мркаљу која ће бити постављена у Сјеничаку на Кордуну у Хрватској, родном месту овог реформатора Српског језика и ћирилице, а поводом 235. годишњице рођења.
Аутор Спомен – плоче је академски вајар Љубиша Манчић, а рађена је у Уметничкој ливници „Кузма“ у Смедереву.
Година 2018. биће обележена као „Година Саве Мркаља“ разним манифестацијама, изложбом у Требињу и Виндзору (Канада), Трибином у Трстенику, научним скупом у Београду, СКЦ „Ћирилица“ 4. октобра 2018. године,отркивањем сппомен-плоче у Сјеничаку, на Кордуну за храму Свете Петке за храмовну славу 27. октобра 2018. године.
Изложбе су до сада организоване у Чикагу и Оквилу-Канада. У оквиру презентације српске културе у Паризу у јуну је одржана презентација о животу и делу Саве Мркаља.
Планирано је и формирање Музеја Саве Мркаља у његовом родном месту Сјеничаку на Кордуну. План је да се откупи аутентична кордунашка кућа-брвнара и у порти сеоског храма постави и уреди као музеј са сталном музејском поствком о Сави Мркаљу. На тај начин би се сачувала аутентична кордунашко-сјеничарска кућа-брвнара али и сећање на овог спрског великана.
Сава Мркаљ био је филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и песник и један од најпросвећенијих Срба с почетка 19. века. Рођен је 1783. године у Сјеничаку на Кордуну (Војна крајина). У свом делу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ објављеном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег застарелог и неразумљивог правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику и правила „пиши како говориш“.
Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала више од 40 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку. Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загребу, студије филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године.
