Симбол српског трајања у Обудовцу

НАЈВЕЋА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БиХ

Пише: Душан Марић

Путнике који из правца Бијељине и Србије посавским коридором путују према Шамцу и Бањалуци, после Брчког и Лончара већ издалека на хоризонту „сачекује“ звоник српске православне цркве у Обудовцу, који се издиже над посавском равницом. Није ни чудо, заједно са крстом звоник је висок 46 метара.

Крајишници који су у лето 1992. године, под командом пуковника Славка Лисице и Милана Мартића, кренули у пробој коридора до Дрине и Србије су ми причали да им је звоник цркве у Обудовцу био један од орјентира куда требају да јуришају према слободи и престоном Београду.

 

Википедија тврди да је посавска светиња,  која је посвећена Рођењу Пресвете Богородице, до последњег рата била највећа богомоља у БиХ и највећа црква Српске православне цркве уопште. Црква је дугачка 27, а широка 22 метра. Сачувана сведочанства кажу да је доњи део моћне и складне грађевине сазидан од камена званог сига, који је на воловским запрегама довожен из рудника Опежа код Модриче, а горњи део од цигле.

Али она није јединствена само по величини већ и по околностима које су пратиле њено подизање, као и по споменицима које су мештани Обудовца у порти цркве и њеној околини подигли својој плаховитој историји. Јунацима и јадницима који су исписивали њене најславније и најтрагичније странице. Све на олтару опстанка и слободе.

Саграђена је на месту где се налазила стара црква, на земљишту за које се зна да је најмање већ 300 година било црквиште. Место молитве за здравље живих и за покој душе мртвих. Не зна се поуздано када је стара црква подигнута, али се зна да су је Турци спалили 1859. године.

Годину дана раније Обудовац је био жариште сељачке буне коју су против мрског Турчина подигли свештеник Стеван Аврамовић из Орашја и његови истомишљеници. У почетку, устанак се добро развијао, ослобођена територија је бивала све већа, али на крају снага огромне царевине однела је превагу над чежњом за слободом. Која је Обудовац коштала 800 мртвих и срушене цркве.

Неколико година касније, када су и на српској и на турској страни ране зацелиле, а добра воља надјачала међусобну мржњу, Обудовчани су одлучили да саграде нову цркву. Већу него што је игде у Босни саграђена. А Турци су одлучили да им помогну. Остало је записано да су управо „турске паше и везири“ осмислили изглед цркве, били њени конструктори.

Вољом судбине, изградња цркве је трајала пуних 18 година. Цело једно пунолетство. Од 1864. до 1882. године. Дуго је зидана али сваки делић њеног данашњег изгледа је оправдање и за потрошено време, и за утрошена средства и за уложена надања.

Осим Обудовца у подизању светиње учествовали су мештани још 18 посавских села. Главни извођач радова је био извесни протомајстор Таса из Охрида, са својим мајсторима које је довео из српске Македоније. Легенда каже да их је било педесет.

У цркви се налази један од највиших иконостаса православних цркви – висок је 20 метара. Иконостас има 24 иконе, а сви светитељи насликани су у природној величини.  Три звона у олтару тешка су преко две тоне. Ништа мање од цркве, пажњу путника намерника привлаче и споменици који су у њеној порти подигнути српским јунацима који су у последња два века гинули борећи се за  биолошки опстанак свог народа.

„Они су падали и побјеђивали смрт, прекорачили преко својих тијела, да би из њихових гробова, ницала слобода српског народа“, записано је на централном спомен-обележју.

На четири стране главног споменика постављене су четири спомен-плоче, за четири војевања за крст часни и слободу златну. Над сваком плочом стражу чувају орлови. А на плочама бројке које сведоче о размерама страдања српског народа у Посавини. У поменутој Протиној буни 1858. године пало је 800 јунака и несрећника. У Првом светском рату њих 13. Други светски рат је у Обудовцу покосио 187 мештана, док су од 1992. до 1995. у биткама за стварање и одбрану Републике Српске пале 74 жртве.

На различитим деловима овог спомен-комплекса, пред чијом лепотом и енергијом која зрачи из сваке стопе застаје дах, исписана су имена свих страдалих, која су генерације успеле да сачувају од заборава.

Комисија за очување националних споменика у Сарајеву је 2005. године цркву у Обудовцу и гробље које се поред ње налази прогласила за национални споменик БиХ.

 

Импресивна традиција

Обудовац, село чије име само казује његову историју, вековима важи за једну од најснажнијих тврђава српства у Посавини. А осим бурне историје, велелепне цркве и бројних споменика, о тој борби сведоче и сеоска школа, која постоји 186 година и Српско просветно-културно друштво „Просвјета“ које је пре два месеца прославило 116 година рада.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.