Серијал о српским светињама у земљама региона

Српска православна црква кроз историју је била стуб и тврђава српеског народа отаџбини, региону и широм дијаспоре. СПЦ је била чувар државне идеје и националног идентитета посебно у несрећним временима када су разни освајачи атаковали на српску државност и народ у намери да јед угасе и затру српско име и веру.

Слободно се може рећи да је у таквим околностима Српска црква преузима улогу државних институција и, без дилеме, најзаслужнија за очување националног идентитета у вековима када није било других институција које би тај идентитет очувале.

Српска православна црква до данашњих дана обједињавала је и обједињује српски народ гдје год он живео. Као једна од најважнијих српских институција преживела је велика страдања и разарања. У новојој историји то је посебо случај у 20. веку, најприје у Првом свјетском рату, Другом свјетском рату и у последњем рату деведесетих година.

Српска црква је и данас на бранику српства у земљама региона где је српски народ обесправљен, прогањан и где је доведен у питање његов опстанак на вековним огњиштима.

Logotip i baner | Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у регионуПортал Тамо далеко кроз серијал текстова реализује пројекат „Манастири Српске православне цркве и друге српске светиње у земљама региона, њихов данашњи положај и значај на очувању националног и верског идентитета нашег народа“. Овај пројекат суфинасира Управа за сарадњу с дијаспором и земљама региона Министарства спољних послова Владе Србије.

Пројектом ће бити обухваћене земље Хрватска, Босна и Херцеговина, Словенија, Македонија, Мађарска и Румунија. О свакој од светиња у поменутим земљама, кроз тесктове биће обухваћен кратак историјат, ко је подигао, чије има светитеља носи, монаштво, данашње стање објекта, значајније реликвије које чува….

Серијалом текстова биће обухваћена Митрополија добробосанска чије је седиште у Сарајеву и Сокоцу, на чијем челу је митрополит Хризостом (Јефтић) У оквиру ове епархије СПЦ. У овој епархији нешто више бавићемо се следећим манастирима:  Богородица Чајничка, Возућа, Горња Лијеска, Добрун, Добрунска Ријека, Доње Вардиште, Карно, Кнежина, Озерковићи, Пјеновац, Сасе, Соколица и Топлица (метох манастира Карно).

Потом следе тектови о светињама из Епархије бањалучка, где столује епископ Јефрем Милутиновић. Седиште епархије и владичански двор епархије је у Бањалуци. Манастири у овј епархији су: Гомионица, Ђурђевац (археолошки локалитет), Карановац (археолошки локалитет), Крупа на Врбасу, Липље, Милошевац (у обнови), Моштаница, Осовица и Ступље.

У оквиру серијала обухватићемо и Епархију бихаћку са надлежним епископом Сергијем Карановићем и Зворничко-тузланску на челу са епископом Фотијем Сладојевићем.

У Хрватској где је после последњег рата и прогона српског становниства на бранику српства остала Српска православнса црква упркос бројним искушењима и насртајима на њену имовину и преостале вернике, бавићемо се светињама у Митрополији загребачко-љубљанској, Епархији горњокарловачкој, Епархији далматинској, Осјечко.барањској и Епархији пакрачко-славонској.

Серијалом ће још бити обухваћене Будимаска и Темишварска епархија и положај Српске православне цркве у Македонији и Словенији.

Насловна фотографија: Манастир Крупа, најзападнија задужбина Немањића

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.