Semena srpskog žita čuvaju se na Severnom polu

Srbija je krajem oktobra prvi put poslala 96 uzoraka strnih žita, na čuvanje u Svetski trezor semena u Svalbardu. Na arhipelag u Severnom ledenom okeanu poslata su semena pšenice, ovsa, raži i ječma. Prva sledeća pošiljka za Svalbard biće deo nacionalne kolekcije kukuruza, u saradnji sa Institutom za kukuruz „Zemun polje“.

Ovo za Novosti govori Milena Savić Ivanov, koordinator Banke biljnih gena, Direkcije nacionalne laboratorije u Batajnici. Kako je rekla, samo zahvaljujući naučnicima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a uz njihovu pomoć, Srbija je poslala semena na daleki sever.

„Uzorci koji su poslati, prikupljeni su tokom projekta GRAINEFIT, koji je podržala Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu“, kazala je Savić Ivanov.

„Svetski trezor semena je poklon norveške vlade svetu i njegov kapacitet je 4,5 miliona uzoraka. Trenutno se u njemu čuva 1.125.419 uzoraka, od 5.481 vrste gajenog poljoprivrednog bilja, koje je pristiglo iz 89 banaka gena iz celog sveta.“

Svetski trezor semena nalazi se na Svalbardu, na pola puta između Norveške i Severnog pola. Kako je objasnila Savić Ivanov, smešten je u starom napuštenom rudniku, gde prirodna temperatura iznosi minus 18 stepeni. Ovde se seme čuva na dugi rok, do 100 godina. Njegova uloga je da podrži nacionalne banke gena da sačuvaju duplikate semena najvažnijeg poljoprivrednog bilja za prehrambenu sigurnost budućih generacija i za obnovu poljoprivrednih sistema u slučaju prirodnih katastrofa, ratova i drugih pretnji.

„U Srbiji se za hranu i komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju koriste 193 vrste biljaka, koje se označavaju kao mandatne vrste“, objašnjava Savić Ivanov.

„Podeljene su na žita, industrijske biljke, krmne, povrće, voće i vinovu lozu. Potrebno je naći mehanizme da se ovi resursi adekvatno očuvaju, oplemenjuju i koriste u organskoj, integralnoj i biodinamičkoj proizvodnji. Takođe, treba iskoristiti njihove prednosti u smislu otpornosti na bolesti i adaptiranosti na lokalne klimatske uslove. Genetički resursi predstavljaju imperativ opstanka i šansu za napredak budućih generacija.“

Prema rečima Milene Savić Ivanov, Srbija svoje biljne genetičke resurse čuva u Banci biljnih gena, Direkciji za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede, kao i u poljoprivrednim institutima i fakultetima. U Banci biljnih gena sprovodi se kompleksan sistem čuvanja genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, njihovog sakupljanja, klasifikacije, umnožavanja, regeneracije, evaluacije, dokumentacije i razmene.

„Ona je čuvar naše tradicije i budućnosti“, smatra Savić Ivanov.

„U Banci biljnih gena čuva se 4.300 uzoraka od 274 biljne vrste. Ona je na raspolaganju naučnim radnicima i oplemenjivačima. Tu se, u strogo kontrolisanim uslovima, drže uzorci gajenog bilja do 20 godina, ali i na period više od 50 godina. Procena je da se u Srbiji čuva ukupno oko 20.000 uzoraka semena poljoprivrednog bilja, kao i 3.500 voćnih vrsta i vinove loze.“

U Banci biljnih gena u Batajnici, kaže Savić Ivanov, na čuvanju do 20 godina, na plus četiri stepena Celzijusova, nalaze se kukuruz, strna žita, industrijsko, krmno, povrtarsko i lekovito bilje. Najstariji uzorci imaju oko 30 godina. Inače, na dugoročnom čuvanju ima 500 uzoraka kukuruza i pšenice.

„Analiza agrobiodiverziteta, autohtonih vrsta, sorti i varijeteta biljaka koje se koriste za hranu i poljoprivredu u Srbiji, pokazuje da su mnoge od njih ugrožene i da mogu ubrzo da nestanu“, objašnjava sagovornica Novosti.

„Do ugroženosti dolazi zbog migracije ljudi i životinja, bolesti, prirodne katastrofe, socijalne i ekonomske promene, degradacije ekosistema, promene zahteva tržišta, uvođenje egzotičnih vrsta u proizvodnju, ukrštanje, kao i nedostatka svesti da se prepozna značaj njihovog očuvanja, nedovoljna kontrola i praćenje. Stare sorte su potisnute savremenim i komercijalnim hibridima, pa je očuvanje genetičkog diverziteta od strateškog nacionalnog značaja za sigurnost hrane u Srbiji.“

Postoje tri načina čuvanja uzoraka gajenog poljoprivrednog bilja, govori Milena Savić Ivanov. U prirodi gde su nastali i na poljoprivrednim imanjima, može i van mesta nastanka u kontrolisanim uslovima i u živim kolekcijama. Tu se čuvaju voće i vinova loza.

Uz to, imamo i tri nivoa čuvanja uzoraka. To su Nacionalna banka gena, zatim banka gena neke od zemalja regiona i treće sigurno mesto čuvanja je Svetski trezor semena – Svalbard u Norveškoj. Srbija je, inače, ponudila regionu svoje kapacitete za čuvanje 100.000 uzoraka semena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.