Сећање на ефендију који је спречио покољ Срба?

У предпразнично Бадње вече, 6. јануара 1942. године један човек задужио је српски народ својом племенитошћу, човекољубљем, храброшћу и достојанством. Реч је о тадашњем тузланском муфтији Шефкету ефендији Курту (1879 – 1963). На овог изузетног човека подсетио је на свпом фејсбук профилу историлчар Дејан Ристић.

Усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је да тог шестог јануара 1942, на Бадње вече, минира Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побије окупљене вернике. Планиране су ликвидације и у Српској вароши.

За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код немачког команданта града потпуковника Виста и од њега енергично захтевао да онемогући злочин.

Немачка команда је, из својих интереса, одмах истакла плакат са текстом упозорења у коме је истакала да „нико не сме никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави“.

У настојању да учврсти демарш код немачког команданта, муфтија Курт са групом угледних Тузлака одлази у Загреб, код Павелића и Артуковића, од којих одлучно тражи да усташе не дирају мирно српско становништво.

Захваљујући ангажману муфтије Курта у Тузли није било масовних злочина.

Двојица синова муфтије Курта погинули су као борци НОБ-а. Асим Курт (27) погинуо је крајем 1944. године на Мајевици, после повратка његове Друге Крајишке бригаде из Србије. Његов три године старији брат Енвер (29), погинуо је 1943. у борби Тузланског НОП одреда против ,,зеленог кадра”.

Муфтија Курт, иако верски службеник из богате породице – ,,природни непријатељ пролетеријата” – одликован је од стране југослoвенских власти Орденом братства и jединства Првог реда.

Када је 1963, када му је било 83 године, ефендија Курт преминуо, прота Ђорђе Јовановић одржао је говор на његовој џенази којој је присуствовало преко десет хиљада људи. Услишена је интимна и неуобичајена молба проте Јовановића да он буде тај који ће у ефендијин гроб сићи прe њега, дочекати табут с ефендијиним телом и положити га у раку.

Једна улица у Тузли данас носи назив ,,Муфтије ефендије Курта“.