Проверено, у Београду нема мина!

На згради банке на углу београдских улица Краља Милана и Кнеза Милоша откривен је натпис „Проверено, мин њет“ (проверено, нема мина) којим су после ослобођења Београда у Другом светском рату биле означене деминиране зграде.

Инжењерци Црвене армије су неколико месеци после ослобођења града, деминирали зграде и на тај начин спасили десетине хиљада људских живота, а на свакој згради коју су деминирали, црвеном бојом су писали „Проверено, мин њет“.

Натпис је обновљен и заштићен стаклом, уз обавештење о његовом значењу на српском, руском и енглеском језику, а заменик градоначелника Горан Весић каже да је поносан и срећан јер ће неке нове генерације пролазећи туда моћи да сазнају шта се дешавало у историји Београда и шта тај натпис значи.

Весић је подсетио да су приликом операције ослобађања Београда, која је трајала од 14. до 20. октобра 1944. године, нацисти у повлачењу минирали велики број зграда у Београду желећи да тако нанесу што веће губитке Црвеној армији и припадницима партизанских јединица.

Подсетио је да је било стотине таквих натписа на фасадама београдских зграда који су временом нестајали, а да се можда најдуже задржао онај на згради Мекдоналдса на Славији.

Истакао је да је тај натпис подсећао на важан део наше историје и додао да је приликом реконструкције фасаде зграде у којој се сада налази АИК банка, дијагонално од „Лондона“, пронађен један такав натпис. У договору са том банком и Заводом за заштиту споменика културе града Београда натпис је, додао је, обновљен и заштићен стаклом, уз обавештење на српском, руском и енглеском језику шта тај натпис значи за Београђане.

-Натпис смо заштитили, подсетили на његово значење и на тај начин, као Град Београд и Република Србија, одали поштовање према онима који су у Црвеној армији деминирали мине и спасили десетине хиљада живота и сачували сећање на један део наше историје, на оно што се дешавало у нашем граду – рекао је Весић.

Захвалио је АИК банци која је то финансирала и пристала да на њиховој фасади буде сачуван тај натпис, Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а посебно Бранимиру Банету Гајићу, који је први открио тај натпис.

-Он је послао допис Скупштини града и ми смо наравно реаговали и заједнички учинили добро дело због чега сам данас посебно поносан и срећан јер ће неке нове генерације, пролазећи поред те зграде, моћи да сазнају шта се дешавало и шта значи тај натпис који је важан за део живота многих грађана Београда – додао је Весић.

Бранимир Гајић, независни истраживач који се бави историјом Београда, каже да је натпис открио сасвим случајно.

-Обзиром да се бавим историјом Београда, било ми је јасно о чему је реч. Натпис је био у траговима, покривен слојем чађи и прљавштине, али ми је кроз те трагове који су се видели било потпуно јасно да гледам ћирилични натпис на руском и знао сам да је то натпис совјетских инжењераца из Другог светског рата који је означавао да су они ову зграду проверили – рекао је Гајић.

Навео је да му било изузетно драго што је видео натпис који је, подсетио је, чак и опеван у једној од популарних песама “Рибље чорбе“ – „Правила, правила“.

-Ово је жива историја на једној од најфреквентнијих раскрсница где сви ми свакодневно пролазимо. Ово није музејски експонат за који морате да одете у музеј да погледате већ прођете поред њега и ако не знате, остаћете ускраћени за сазнање поред чега сте прошли, а овако, са овом таблом, сачуван и заштићен он заиста на диван начин показује како је изгледала историја овог места током велике битке за ослобођење Београда од нацистичке окупације – додао је Гајић.

Извор: Курир/Телеграф