Проповод Немца о победи српске душе

Немачки дворски протестантски свштеник Фридрих Грисендорф, човек врло образован и широких видика, 1945. године у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника, одржао је проповед посвећену српском народу и њиховом менталитету. Проповед је први пут објављена у „Парохијском Гласнику” Српске православне црквене општине у Дизелдорфу 1980. године. Прочитајте као је Србе видео Грисендорф, кога је својевремено њемачки цар Виљем Други послао Вилсону да прими 14 тачака његовог програма о самоопредељењу народа.

Резултат слика за jugoslovenska vojska u zarobljenistvu
Заробљени српски официри пре депортације у Немачку

„Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу; за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора-насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и Италијани, и Мађари и Шиптари и Бугари и…знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се не освети – тај се не посвети“, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.

Srpsko vojničko groblje u Osnabriku. Foto: spc-osnabrueck.deБојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било? Кад су покидане логорске жице и када се 5.000 живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бонбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црној звали. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија! Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу чини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгајени у њиховом светском духу и јуначким српским песмама које је наш Гете тако много волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.“

На фотографијама: Српско војничко гробље у Оснабрику

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *