Прогнани ојачали Цркву и веру

Почетак зидања цркве Свете Петке у Орланду 2011. године

Фотографија корисника Ненад ЦвјетковићСЕРИЈА ПОРТАЛА „ТАМО ДАЛЕКО“: ФЛОРИДA (4)

Пише: Ненад Цвјетковић

Подизање куполе на цркву 2013. године

У последњој деценији прошлог века умировљеничке српске породице са севера Америке и Канаде почеле су насељавати централни део Флориде. Највише их је доселило у предграђа велеграда Орланда, где се налази Дизниленд, веома популарна туристичка дестинација. О њиховим духовмим потребама бринули су, и на њиховом организовању радили прота Живорад Ђорђевић (1923-2001), родом из Београда, и  јеромонах Никодим Пробојан (1951-2008), који је као архумандрит Назариус вршио мисију у Јужној Африци, где се и упокојио.
Један од оснивача парохије у Орланду била је Даринка Трбовић-Дара (1925-2006), која је доселила из Пенсилваније. Она је са пријатљима купила велико имање у насељу Лонгвуд са скромним приземним објектом који је адаптиран за цркву.
За време петогодишњег службовања проте Драгана Зарића, ова српска заједница је ојачана породицама прогнаним из ратом захваћене Хрватске и Босне и Херцеговине. Од 2004. године па до данас у Орланду службује свештеник Љубиша Брњош, пореклом из Требиња. Постојећи трошни црквени објекат постаје недовољан и неадекватан за новопристигли талас српске популације, па је пкренута иницијатива за изградњу већег, зиданог храма. Почетком 2011. године, у време када је председник Управног одбора био Марко Зечевић освештан је камен темељац и почела изградња цркве „Свете Петке“, по пројекту архитекте Владана Глувачевића.

У мају 2013. године освештани су и уграђени централна купола и велики крст, чиме  су завршени вањски грађевински радови. Тренутно се у цркви обављају унутрашњи радови, захваљујући приходу са донаторских вечера, и прилозима породица: Драгосавац, Зечевић, Марковић, Пауковић, Милачић, Стојановић, Дувњак, Копања, Ђукић, Ђурић, Телебак, Панић, Ковачевић, Мијатов, Драгољевић, Топаловић, Павлица, Буква, Слијепчевић, Гугић, Митровић, Јефтић, Којић… Црква иначе окупља око 350 српских породица. При овој цркви од 1999. године дјелује фолклорно друшво „Српска круна“.

Освећење темеља цркве Светог Саве у Норт Порту, 2009. године

Неколико хиљада Срба населило је западну обалу Флориде, градове Норт Порт, Венисе, Сарасоту и Форт Мајерс. Највише их се налази у месту Норт Порт, где се поред морске плаже налази Бања са изворском водом, богатом сумпором и другим лековитим минералима.
Крајем октобра 1988, у кући Милице Живковић основана је парохија Светог Саве у Норт Порту, у југозападном делу Флориде, на обали Мексичког залива. Било је присутно 13 чланова: Милан и Ирис Шашић, Светомир Стојковић, Жарко Лазић, др Светозар Теодоровић, Петар Паројчић, Никола Паројчић, Станко Вракела, Симо Гламочлија и Милан Брновић. Први председник је био Жарко Лазић, а наследио га је Светомир Стојковић. Од њих једанаест, данас су живи Жарко Лазић, Светомир Стојковић и Милица Живковић, један од највећих донатора. Као и у другим деловима Флориде, ови људи су се окупљалу у приватним кућама, под надстрешницама у градским парковима, у изнајмљеном простору, све док нису били у могућности да купе комад земље и на њему подигну какав-такав овјекат, да би се знало где им је седиште.

ВРЕМЕ ВЕЛИКИХ РАДОВА: Црква у Норт Порту
Фотографија корисника Dragan Izvorinka Zaric
СТАРЕШИНА ЦРКВЕ: Прота Саша Ђурђевић

Године 2009. освећени су темељи ногог храма. У време изградње свештеник је био Драган Жарић, који је заједно са својом породицом и парохијанима зидао цркву од темеља до купола и има велике заслуге за напредак ове заједнице. Радове су успорили проблеми са некавaлитетно урађеним кровом, па су активности једно време биле обустављени. Данас је ова Црква у завршној фази унутрашњег уређења, чиме ће бити испуњен сан оснивача парохије да службу чине у велелепном зиданом здању, а не у преуређеном стамбеном објекту. Иконостас је клесао у каменорезу академски вајар Зоран Васиљковић из Крушевца.
Садашњи свештеник у овој парохији је протојереј Александар Саша Ђурђевић, родом из Ваљева. Председник Црквеношколске општине је Мирослав Ђурић. При цркви делује фолклорна група „Хероина Милунка Савић“. Од 2011. године на великом имању ове парохије одржава се у месецу фебруару традиционални Српски фестивал хране и музике, чији је иницијатор била Нада Марлон.

И ОВДЕ ЋЕ СРБИ ГРАДИТИ ХРАМ: Улаз на црквено имање у Џексонвилу

Најмања концентрација Срба налази се у североисточном делу Флориде, у месту Џексонвил. Ова млада српско-православна заједница окупља око 250 домаћинстава, која су ту тек неколико година. Већином су стигли као избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине, након завршетка рата 1995. године. Након релативно кратког периода адаптације у САД, досељеници су уз помоћ оца Драгана Зарића, сталног свештеника у Орланду, 1999. године почели да граде живу Цркву, служећи и Богу се молећи у другим црквама Џексонвила и околине. Отац Зарић је администрирао овом мислионарском парохијом непуних пет година.

Крајем 2002. године, успели су да купе земљиште величине 20 дунума, са објектом који је преуређен да може служити као црква, посвећена Светом краљу Милутину. Треба поменути брачни пар Доналда и Милицу Погорзелски, који су до сада највећи добротвори ове парохије. Они су дали позајмицу да се ово имање купи, као и властити прилог у висини од 20.000 долара. Ту су породице Златковић, Пречаница, Николић, Матић, Скочић, Санадер, Муждека, Мачак,Мићић, Ступар,… Све до 2006. године када је ова парохија добила сталног свештеника, диломираног студента Теолошког факултета у Либертвилу Станислава Крављачу, повремене службе је обављао отац Љубиша Брњош из суседног Орланда. Доласком свештеника Крављаче, успоставља се црквени поредак на парохији, и активно ради на сабирању српског народа са тог дела Флориде. Године 2013. на привременом објекту цркве замењен је стари кров новим, и већ постоји план о изградњи нове цркве. Садашњи предсједник Управног одбора је Спасоје Ћајић, а свештеник Станислав Крављача.

Према проценама, данас на Флориди живи пeдесет хиљада Срба, мада има и оних који тврде да их је чак дупло више. Расути су дуж полуострва, али их у Тампа заливу има највише, око три хиљаде породица. Припадају средњој класи, мада има и оних који су основали мање компаније, или раде у државним и образовним установама.

Фотографија корисника Dusanka G. Ivanova
НА ЧЕЛУ БАЛЕТСКЕ ШКОЛЕ У СЕНТ ПЕТЕРСБУРГУ: Душанка Иванов са ћерком

У Тампа заливу, који обухвата градове Тампа, Клирвотер и Сент Петерсбург, Слободан Јовановић и Зоран Вишић имају мање компаније за уградњу и сервисирање клима уређаја. Марко Милојевић и браћа Мишо и Миле Ућукало су власници ланца трговинских радњи у којима се продају углавном производи увезени са Балкана. Бране Бутина држи ресторан „Медитеран“. Сара Симић-Кофи се успешно бави  продајом некретнина, а др Небојша Бојковић ради као лекар психијатар. Аутомеханичарске радње за поправку путничких аустомобила имају Љубиша Војновић и Бранислав Лазић, а Миљан Булут, родом из долине Неретве, има фирму „Делта“  за продају аутомобила. Ранко Лазендић је власник кафића „Омега“ , популарног састајалишта за младе. Вукеља Стојановић и Чедо Радовановић имају шлеп службе, а брачни пар Жељка и Жељко Шљивић компанију за чишћење. Душанка Иванов је директорица балетске школе у Сент Петерсбургу, Милан Пушкар се бави уградњом тракастих завеса, а Будмир Ждеро стакларском делатношћу. Данко Борковић, власник Borkovic Law Group, пружа правну помоћ повређеним у саобраћајним и другим несрећама.

Фотографија корисника Немања Чемерикић
ЛЕКАР И ПРОФЕСОР: Сава Ненић

Петар Кнежевић је власник луксузног ресторана “94. Аero Squadron“ код међународног аеродрома Мајамију, са годишњим прометом од 4. милиона долара. Александар Ђурић је професор предавач на престижном “Miami Arts Charter School” у Мајамију. Београђанин Драган Ђорђевић, такође музичар, живи од музике у Mајамију. Новосађанин, доктор Сава Ненић, ради у Florida Hospital у Орланду, и предаје као професор на Медицинском факултету University of Central Florida (UCF). Психолог Љубица Ћирић, такоће из Новог Сада, живи у Палм Бичу на Флорида и ради као директор државне установе „Комјунити партнерс“, који се бави инклузијом проблематичне деце, и сузбијањем насиља у породици.

Црква Свете Петке у Орланду (насловна фотографија)

СУТРА: Српска заједница у Атланти

*Реализацију овог пројекта помогла је и подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.