Храм у Атланти подигли за годину дана

Фотографија корисника Ненад ЦвјетковићСЕРИЈА ПОРТАЛА „ТАМО ДАЛЕКО: ФЛОРИДA (5)

Пише: Ненад Цвјетковић

ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛО: Владика Иринеј освештава темеље храма Светих апостола Петра и Павла у Атланти

Највећи део Срба у суседној савезној држави Џорџији налази се у предграђима Атланте. Они су од почетка организације били везани за Србе и Српску православну цркву на Флориди. Своје организовање су почели октобра 1993. када је владика Митрофан у кући Памеле Пам Колинс служио службу окупљеним Србима, чиме је озваничен рад ове за сада једине парохије у држави Џорџија. За преседницу је изабрана Памела Пам Колинс. О томе се шаље писмо Србима расутим по Атланти, које ће прерасти у месечни подлистак „Глас“.
Пуне три године, мисионарску парохију једном месечно обилази као администратор Никодим Прибојан, тадашњи парох орландски. Он је боравио код неког од парохијана, Пам Колинс, Бранке Поповић, Виде Брнц, Мирјане Брокет, Крис и Мици

Гучетић, Милане Вујић Саулинер, Анђеле Кеслер, Корницера… Петком увече одржао би час веронауке за одрасле по приватним кућама, а суботом ујутру служио је свете Литургије, најчешће у Salvation Army Chapel, или у Northwest Presbyterian Church.
Почетком  1997. године долази стални свештеник, Милован Катанић. Успостављају се редовна богослужења, а црква добија обрисе организоване заједнице. Те године је одлучено да парохију посвете Светим апостолима Петру и Павлу. Прва слава, уз кумовање Крис и Мици Гучетић прослављена је у грчкој цркви у Маријети. Том приликом први свој наступ имала је дечија фолклорна група.

Вера Васиљевић Ваткинс

Од 1997. године богослужења се врше у Англинканској цркви. Са радом  је почела школа веронауке за децу и омладину, са предавачима: Јасмина Спектор, Пава Бергерт, Маржори Менцини и попадија Татјана Катанић. Пошто парохија није имала стално седиште, тражило се земљишта за градњу цркве, или куповина одговарајућег објекта који би се преуредио за богослужења. Главна препрека је била беспарица. Одржавањем пикника и забава није напуњен грађевински фонд.
На Бадње вече 1998. први пут је освећен и наложен Бадњак, који је донео Горан Јовановић, а посну вечеру припремили Симо Тесла и Дана Вудраг. У августу се оснива Коло српских сестара, са председницом Јасмином Спектор. Те и наредних година парохија се бројно увећава доласком избјеглог становништа са подручија бивше Југославије.

Осам година од оснивања, 2001. купљен је објекат пропале Банке по повољној цени од  283.000 долара. Иако већина тек пристигла у нову средину, без добрих и сталних послова, нескућени, али са осећајем важности цркве, у кратком периоду скупљају петину новца потребног за учешће у кредиту. Коначно је дошао крај сваконедељном постављању и склапању привременог иконостоса, и окупљању на различитим местима. У то време Радомир Лакић, Стево Кујача (тренер), Миленко Ћулум, Срђан Вујић и Томислав Новаковић оснивају фудбалски клуб “Бели Орлови”.

После куповине објекта где су редовно вршена богослужења, долази до стагнације парохије, оптерећене подигнутим кредитом, који је отплаћен тек 2007. године. Парохија не може да плаћа свештеника и остале издатаке. Отац Милован је 2004. године премештен у Пенсилавнију. То је период када заједница пролази кроз озбиљну кризу. Упорна Јованка Лончарић, председница КСС, умољава своју кћерку Анђелу Кеслер да преузме дужност предсједнице ЦО, а остале чланове да наставе са радом.
Нови свештеник Саша Туркић успева да стабилизује парохију, и народ поново врати Цркви. Али, у лето 2008. Црквени одбор подноси оставку, финансије се тање, велики одрон земљишта  поклапа имање, чија санација кошта око 40

ПРАЗНИК ЗА ОЧИ: Талија из Београда на освећењу храма

.000 долара. Када је 2010. године у парохију дошао свештеник Милан Благојевић, затекао је дуг у каси, и само троје људи у Одбору, Ненада Гамбирожу, Мануела Милета, и Драгана Опачића.

Избором Милане Вујић Саулинер за председницу Управног одбора, 2011. године, стање у парохији се стабилизује, а међуљудски односи смирују. Пошто је трошна зграда цркве прокишњавала, поставља се нови кров и мења дотрајали патос. Грађевински одбор у саставу: Вера Ваткинс, Ненад Гамбирожа, Мич Миловић, Марта Меџилтон, Милица Викс, Ранко Пудар, Зоран Стаменковић и Дарко Крсмановић тражи погодно земљиште где би се градио нови црквени објекат. Тачно на Видовдан 2012. купљено је црквено имање на Хјувит роду, по повољној цени од 185.000 долара. Задужење према банци је отплаћено за две године. До половине 2016. године велики део имања  је раскрчен, дрвена зграда реновирана, и рашчишћен део земљишта на коме ће се градити црква, по пројекту архитекте Paul Girardeau.
Да би се обезбедила средства продато је старо земљиште, а дрвена зграда на новом имању реновирана за привремено богослужења. Ваља истаћи пресудну улогу агилне председнице Вере Васиљевић Ваткинс (Watkins), бизнисменке, која је уложила огромни труд да се посао изградње заврши у рекордном року. Свечано освећење темеља обављено је 22. јула 2017. поводом храмовне славе. За годину дана завршени су сви спољашњи и унутрашњи радови, а 14. октобра 2018. године нова велелепна црква је освећена и у њој служена архијерејска литургија. Председница Управног одбора цркве Светих апостола Петра и Павла је Вера Васиљевић Ваткинс, а свештеник Миладин Благојевић.

Фотографија корисника Sts. Peter and Paul Serbian Orthodox Church - Парохија Св. Петар и Павле
ДРАГОЦЕНА ПОМОЋ: Коло српских сестара

ДАН ЗА ИСТОРИЈУ: Прва лиругија и освећење велелепне цркве светих апостола Петра и Павла (насловна фотографија)

Крај

*Реализацију овог пројекта помогла је и подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *