Проблемтична писма Степинца папи Пију XII

Патријарх спски Порфирије изјавио је да у рукама има писма која је Степинац упућивао папи Пију XII и у којима се заиста могу наћи места која су „дубоко проблематична“.

Упитан о патријарху Иринеју и његовим ставовима око канонизације кардинала Алојзија Степинца, којег је описао као „усташког викара“, Порфирије је за ХРТ рекао да је Иринеј само изразио недоумице у вези с канонизацијом Степинца те да је потом формирана комисија, не само као израз одлуке папе Фрање, него као продукт договора између Иринеја и папе Фрање.

„Ми смо имали плодан рад у тој комисији. Нажалост, свака страна је остала на својим позицијама“, рекао је Порфирије.

Додао је да у рукама има писма која је Степинац упућивао папи Пију XII и у којима се заиста могу наћи места која су „дубоко проблематична“.

„То не значи да он није живео у тешком времену и да се може сагледавати у црно-белој техници, али било како било, рад те комисије је био веома плодотворан. Ми смо разговарали о некој теми у овом тренутку која је важна за Католичку цркву, а која је проблем за нас, врло отворено, врло братски, без повишених тонова, и имам утиска да је свако боље упознао разлоге оне друге стране“, рекао је Порфирије.

„Да бисмо превазишли предрасуде, важно је да разумемо једни друге. Како бисмо разумели једни друге, потребно је да се упознамо, а да бисмо се упознали, морамо имати комуникацију, морамо имати однос. Тако да свој боравак и свој живот у Хрватској, коју нећу напустити и нисам напустио, осећам и као велики дуг, најпре Богу, а онда и људима који живе у Хрватској. У том смислу на првом месту православним Србима, а онда у истој мери Хрватима, католицима, муслиманима, Јеврејима, с којима сам делио искуства и добро и зло, и многим људима који заправо немају никакав однос према било којој вери“, рекао је Порфирије.

Порфирије, који је обављао дужност митрополита загребачко-љубљанског, рекао је да је с извесном тугом доживео одлазак из Хрватске и напоменуо да ће до даљњег, док се не одреди нови митрополит, покривати и Загреб и Љубљану.

„Тако да у шали кажем да сам патријарх Београда, Загреба и Љубљане, Срба, Хрвата и Словенаца“, додао је.

Порфирије је такође поручио да Јасеновац, али и свако друго место које има такав карактер, морају бити ослобођени сваке врсте политизације.

„А, нажалост, суочени смо с чињеницом да то не бива тако. Политизација таквих места је злоупотреба оних који су једанпут недужно изгубили своје животе и та политизација има за циљ добит само малих група и појединаца“, рекао је Порфирије.

Додао је и да су се злочинци из Јасеновца и где год да су вршени злочини те врсте исписали из сваког народа.

„Ти људи не припадају ниједном народу“, додао је.

На питање о улози СПЦ-а у политичким збивањима у Црној Гори Порфирије је рекао да црква није имала ни политичке циљеве ни политичке намере, без обзира на то што се могу извести политичке консеквенце по тадашњу владу и садашњег председника Мила Ђукановића.

„Оног тренутка кад се дошло до црвене линије и када је држава донела законе који требају одузети све оно што је црква вековима стекла, није било другог решења него да се дигне глас цркве против такве одлуке. Али тај глас цркве се дигнао и претворио у литије. И политички проблеми и политичке трзавице које су тамо постојале, оне су заправо потпуно елиминисане и претвориле су се у један молитвени ход који је на крају резултирао законом који апсолутно признаје црквену имовину“, рекао је Порфирије, изразивши наду да ће закон бити још бољи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.