Пријем Косова у Савет Европе срушио би темељ европског права

Пише: Предраг Савић, адвоакт и писац

Предложени пријем Косова у Савет Европе, у случају позитивних одлука Савета министара и Генералне скупштине Савета Европе, представљао би удар на темеље  ове европске међудржавне органзиације чији је осовни циљ заштита људских права и начело владавине права.

Пријем Косова у Савет Европе  директно је противан појединим одредбама Статута Савета Европе, јер је у члану 1. став Ц Статута наведено:

„Учешће држава у Савету Европе не треба да утиче на њихов допринос раду Уједињених нација и других међународних организација …“ .

Из ове одредбе евиднетно је да чланица Савета Европе мора да буде и међународно призната држава и чланица Уједињених нација што Косово свакако није. У члану 3. Статута Савета Европе наведена су правила која Косово апсолутно у овом тренутку не испуњава по свим критеријумима европских експерата који између осталог прате и процес придруживања Европској унији, тако и светских експерата из области људских права.

Наиме члан 3. Статута Савета Европе предвиђа:

„Сваки члан Савета Европе прихвата принцип владавине права и принцип на основу кога сва лица под његовом јурисдикцијом уживају људска права и основне слободе, и искрено ће активно сарађивати на остваривању циља наведеног у поглављу један.“

Косово и владавина права су два дијаметрално супротна појма. Ова територија под административном управом Уједињених нација, а формално већим делом под контролом косовске владе је легло организованог криминала када је у питању трговина људима, оружјем и дрогом. Тамношње правосуђе је на најнижим могућим гранама и поред учешћа судија у међународним већима ангажованих преко ОУН-а. Државна управа је у катастрофалном стању што се види из оцена европских експерата за придруживање ЕУ. Инспекцијски органи, према бројним извештајима поменутих експерата, инспексијски органи готово да ништа не раде, зависни су као и судови и други административна тела од извршне и законодавне власти…

Огроман проблем је и положај српске заједнице на Косову, као и других мањина којима су ускраћена бројна права и слободе. Ако би Косово постало чланица Савета Европе морало би да ратификује и Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода која је развила посебан механизам за међународну заштиту људских права и омогућила стварање правне материје назване „европско право људских права“.  „Европско право људских права“ пријемом Косова у Савет Европе изгубило би у великој мери свој основни смисао, ефикасност и постало би у великој мери мртво слово на папиру.

Косово је најгори могући пример непоштовања људских права. То је лако утврдити и анализом стања права и слобода на Косово и Метохији, а које прокламује Европска конвенција. Прво на живот из члана 2. Европске конвенције је на Косову када су у питању нарочито српске и друге националне мањине, али и противници извршне власти врло спорно. Цела косовска администрација и квази- држава изграђени су на бројним терористичким злочинима и насиљу. Многи од тих злочина остали су некажњени, а формални елементи права на живот који се огледају у постојању на законом заснованим ефективним и ефикасним истрагама је често само пусти сан на Косову.

Забрана мучења из члана 3. Европске конвенције подразумева и забрану од нечовечног и понижавајућег поступања. Српски и неалбански живаљ на Косову и Метохији је приморан да живи у еклавама, у сталном страху, јер косовска квази-држава је и створена кршењем забране мучења, нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања.

Члан 5. Европске конвенције прописује право на слободу и безбедност које је посебно угрожено малобројним Србима повратницима на Косову. Од 280.000 прогнаних Срба са Косова вратило се само неколико хиљада који су често изложени незаконитим хапшењима и лишавањем слобода у циљу застрашивања повратка избеглих и расељених. На тај начин се учвршћује и деморатска експанзија албанског становништва уз помоћ које је промењена етничка структура Косова.

Право на правично суђење из члана 6. Европске конвенвције пред независним и непристрасним судовима и у разумном року на Косову је немогуће остварити, када су у питању Срби. Њихови покушаји да остваре судску заштиту отете имовине су готово немогућа мисија. Такви спорови трају и по неколико деценија. Многи су почели 2002. године, али ни дан данас нису близу правоснажном пресуђивању. Приступ Срба судовима и осталог неалбанског живља је готово немогуће. Чак 70.000 Срба пријавило је да им је отета и узурпирана имовина.

Србима је отежано и остваривање права у кривичним поступцима, јер тешко добијају помоћ адекватних преводилаца, адекватних бранилаца, званични преводи косовксог кривичног законодавства има по више од десетина хиљада словних и граматичких грешака, па су готово неупотребљиви.

Загарантовани слобода мисли, савести и вероисповести из члана 9. на Косову је и више него ограничена, и то не само за Србе, већ и за политичке противнике владајућег режима, нарочито су угрожене верске слободе Срба. Срби су спречени да спроводе обреде и обичаје, што је упечатљивије при обиласцима гробних места на задушнице и приликом других већих верских празника.

Српске цркве и остале светиње систематски су уништавани и девастирани, а догађаји из мартовског погрома из 2004. године када је срушено и запаљено 35 цркава и манастира, преко 700 српских кућа, многе поште, домови здравља, школе и протерано више од 4000 Срба пред очима 38.000 војника Кфора и 8000 Ун полицајаца су више него јасна илустрација стања слобода и права Срба на Косову.

Скрнављење и напади на српске светиње су свакодневни и углавном некажњени.

Преостали Срби на Косову увек истичу да им је и битно ограничена слободе из члана 10. и члана 11. Европске конвенције, и то: слобода изражавања и слобода окупљања и удруживања. Последње забране организовање избора у српским заједницама на Космету су најбољи доказ томе.

Основ Европске конвенције је забрана дискриминације из члана 14. Косово је најдрастичнији пример дискриминације неалбанског живља по основу језика, вероисповести, националног порекла.Повезано са српском националном мањином узрок је бројних дискриминација које  је немогуће описати  без томова књига.

Овај брзопотезни осврт на стање само неких од Евроспком конвенцијом загарантованих слобода и права показује сву сулудост идеје да се Косово прими у Савет Европе и тако уништи достигнути концепт европских људских права. Уколико Косово заиста постане чланица Савета Европе, Евроспки суд за људска права у Стразбуру мораће да запосли поред постојећих 47 судија, још толико, јер се може очекивати да са Косова стигне још тристо представки (тужби) годишње“

Да ли ће Европа из јефтиних политичких побуда дати себи, врло опасан аутогол и нарушити достигнути степен људских слобода и права, и поништити досадашњи напредак владавине права, знаћемо врло брзо. Задатак српске дипломатије и српских власти је да укажу на ову незаконитост, непринципијелност и опасност од пријема Косова у Савет Европе.

Уколико Европа жели да пуца себи у ногу и грубо се поигра са угледом и ефикасношћу Савета Европе, може то да уради, али треба да знају да ће са пријемом Косова у Савет Европе постати организација без угледа,  интегритета и могућности да се ефикасно бави основним задацима заштите владавине права и људских слобода.

(Аутор је председник НВО „Кућа праведе Стразбур“)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.