Све више српских студената на Кембриџу

Српских студената на Кембриџу све је више. Математичке гимназије у Србији одавно су дорасле задатку припреме ђака за пријемни испит на Универзитету у Кембриџу. Британија живи у новој постковидовској реалности. Но, била она нова или стара, једна чињеница остаје непромењена – Кембриџ је један од најпрестижнијих универзитета на свету.

Најпрестижнији колеџ на овом Универзитету је Тринити, где је некада радио и сам Исак Њутн. Његовим стопама ових дана иде велики број српских студената. Међу њима је и Михаило Милошевић, студент друге године информатике. Са њим студира још петоро другара из истог одељења београдске Математичке гимназије. Од те шесторке, четворо се уписало на Тринити колеџ.

„На Кембриџу постоји Српско друштво. Сви Срби се држе заједно. Када је Божић или Ускрс, заједно славимо“, каже Михаило Милошевић, истичући да су удружења те врсте начин и да се људи брже и боље упознају са члановима сличних друштава.

Тако је Михаило почео да весла за Универзитет у Кембриџу. Чланови веслачког клуба, каже српски студент информатике, блиски су као породица.

„Сви помажу, сви су ту, сви излазимо и дружимо се“, каже Михаило Милошевић.

Пут до статуса студента на Кембриџу мукотрпан је за Британце. Осим обавезе да се А ниво испита, сличан усмереном образовању у СФРЈ, положи са преко 85 одсто тачних одговора, ту је и одвојени пријемни испит самог Универзитета у Кембриџу. Оксфорд и Кембриџ једини су Универзитети у Британији који и даље имају пријемни испит. Процес пријема студената последњих година иде преко владине агенције UCAS и веома је бирократизован и сложен.

Међутим, Кембриџ се и даље држи старог система коме су ретки ђаци у Уједињеном Краљевству дорасли. Михаило сматра да га је Математичка гимназија у Београду савршено спремила за захтевни пријемни испит који надилази школски програм просечне гимназије у Србији.

„Мислим да математичке гимназије у Србији имају изузетно добре програме. Рецимо, овде у првој години могу да видим да смо ми заправо одрадили већину градива. Мени је прва година овде била обнављање градива. Није све у настави. Важно је и подстицање да се сам научи, да се оде на такмичење, да се нешто истражи. Људи су ишли и у Петницу да истражују. Тако направе научника од човека“, хвали Михаило своје београдске професоре.

Промена средине није лака у време ковида, али се српски студенти брзо прилагођавају животу у Кембриџу.

„Смештај је, како ја кажем својим другарима, хотел са пет звездица. Хигијена је на максималном нивоу. Имамо буквално све што нам је потребно за студентски живот. Дозвољавају нам да украсимо неке ствари у соби. Можемо да направимо свој мали кутак за учење“, задовољно каже Михаило.

Кембриџ је један од епицентара историје науке. Сваки студент пролази поред куле Еразма Ротердамског, шета Мостом математичара и иде стопама Исака Њутна. Студенти признају да та атмосфера утиче на њихов рад.

„Овде се у првој години на матрикулацији уписујемо у књигу свих, који су уписали Тринити. Некако у том тренутку када се потписујем и када нам показују где се и Њутн потписао, осећам се поносно, јер се рад исплати, а снови остварују“, закључује Михаило Милошевић, један од све бројнијих српских студената Универзитета у Кембриџу.

Извор: РТС/Фото: Pexels

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.