Перућа пресушила, светиња изронила

Површина језера Перућа у Хрватској све се више спушта, а ових дана из воде је извирио дио старог православног манастира Драговић из 1395. године, који је 1958, због градње акумулацијског језера и хидроелектране – потопљен. Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови.

  1
Манастир Драговић са својим кућама у Кољанима, Врлика, прије потапања 1958. године

Тада је расељено 1500 људи, језеро је прогута куће и плодна земљишта, али они који су живи и њихови потомци добро се сјећају својих села и прича родитеља.

1
На капели поред главне манастирске цркве: прва плоча је уништена деведесетих

„Моја свекрва је цијели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе“, присјећа се Марија Цвитковић за Дневник. хр.

Перућко језеро је вештачко језеро на реци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Пре почетка јесењих киша водостај досеже најнижи годишњи ниво и није реткост да се вода повлачи све до некадашњег природног корита реке Цетине, остављајући необичне призоре и подсећајући на тајне које леже испод површине воде.

Прича о манастиру Драговић има посебан значај. Наиме, у питању је један од три историјска српска манастира у Далмацији, подигнут шест година после легендарне Косовске битке, у периоду тешком за српски народ.

На основу ”Повијести о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској” из 1859, манастир је поиео име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину, а по народном предању по рјечици која је извирала у близини. Манастир је до 1995. године чувао у својој библиотеци право благо – октоих из 14. века, минеј за мјесец мај из 1531. године, писан у Студеници, кратке записе Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима ту свраћао, као и Лаза Костић, Симо Матавуљ… У ризници се чувао антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. (први барокни антимис у Срба) и многе друге драгоцјености.

Манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Крупе и Крке, који су саграђени нешто раније.

Након потапања, изграђен је нови манастир, на узвишењу изнад језера, који је 1995. опустошен и до реновирања почетком двијехиљадитих, његове просторије су наводно служиле као штала, пише портал Магацин.

  2
Након потапања изграђен је нови манастир, а ово је његов  изглед данас

Извор: Етос

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.