Пао је у двобоју, а преживео је карантин и кугу

Aлександар Сергејевић Пушкин није дочекао свој 38. рођендан, трагично је настрадао у двобоју, али га то није спречило да у историју књижевности уђе као један од највећих руских и светких писаца новог века.

По оцу Сергеју Лавовичу, био је изданак древне руске племићке породице чији корени сежу барем до дванаестог века. Пушкинова мајка Надежда Осиповна Ханибал такође је имала немачке и скандинавске племићке крви.

Славни је песник своју прву песму објавио већ у петнаестој години, и, будући образован на престижном Императорском царскоселском лицеју код Санкт-Петербурга, може се казати да је његов таленат био препознат још од најмлађих дана. Али био је бунџија, либералних и просветитељских склоности, ватрене нарави која му је донела много невоља.

Његов живот обележиле су не само песме и бунтовништво него и љубав према Наталији Гончаровој, која му је дошла главе и отерала га у прерану смрт, љубави која је на известан начин створила Ану Карењину. Са својих шеснаест година, када је упознала Пушкина, била је једна од најпознатијих московских лепотица о којој се свуда причало. Било је то 1828, у време када је уметник писао и серијски објављивао „Евгенија Оњегина“ и три године након што је завршио своје ремек-дело „Борис Годунов“.

Од тада се посветио њој, писао јој песме, а са њене стране та љубав није била тако страсна. Ипак, после много убеђивања у априлу 1830. године пристала је на његову брачну понуду. Венчање је одложено због епидемије колере па су се венчали тек 2. марта 1831. године. Из карантина се тада обратио „браћи, сестрама, суграђанима и свим земљацима“ и честитао им велики пролећни празник. Ево његове честитке, која би нам и данас у време када свет бије битку са корона вирусом итекако добро дошла:

Све ће отићи и све ће проћи,
отићи ће све бриге и паника,
опет ће путеви постати равни
и вртови ће опет бити пуни цвећа.

Позовимо у помоћ разум,
Победимо болест силом знања,
И дане тешког испита
преживимо као једна породица!

Постаћемо чишћи и мудрији
не подлегли мраку и страху.
Уздигнимо се духом и постаћемо
ближи и бољи једни према другима!

И нека се за празничним столом
Сви опет радујемо Животу,
И нека и на овај дан Свевишњи
пошаље комад среће у сваки дом!

Наталија му је родила четворо деце, али брачни пар није проводио време заједно. Тако је дошло до тога да она упозна упознала француског имигранта Жорж-Шарла Дантеса после чега се пронела гласина да га вара, а то је била заправо сплетка коју је великом писцу наметила Григоријевна Полетика, млада дама која је у свом грудима гајила патолошку мржњу према великом уметнику, изгледа зато што је одбио њена удварања. Ипоставило се и да је Дантес опседнут Наталијом, а да би јој се приближио запросио је њену сестру.

После свега Пушкин је Француза изазвао на двобој, а убеђивања да одустане нису уродила плодом па је до двобоја дошло 8. фебруара 1837. године. Том приликом је рањен у кук и стомак и после два дана подлегао је повредама. Никада већа трагедија није задесила светску књижевност, никада мањи људи нису уништили толико вреднијег од себе, а Наталијино наводно неверство било је само подавала Пушкинових непријатеља.

Повод за ову причу и подсећање на трагичну судбину највећег међу највећима је карантин у коме се сви налазимо и његове дивне речи баш из карантина у једно друго време када је људе морила куга. Успео је да победи кугу, али није људску беду, завист, мржњу, љуобмору и похлепу.