Otkrivena freska Belog anđela u svetinji kod Pirota
Kod pirotskog sela Staničenje, u podnožju planine Belave, u crkvi posvećenoj Svetoj Petki, koja datura iz 1331. godine, nalazi se jedinstvena freska Belog anđela, koja je umnogome različita od Belog anđela iz Mileševe, koga stručnjaci iz celog sveta sa dobrim razlogom nazivaju srpskom Mona Lizom.
Ova freska ima mnogo specifičnosti i pravo je blago srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva, kaže za ST prof. dr Dragan Mitić, koji se decenijama bavi proučavanjem kulturnog blaga ovog dela Srbije. Značaj ove freske je izuzetan, a prosto je neverovatno da se o njoj uopšte nije govorilo u javnosti, čak ni u stručnoj.
– Radi se o fresci na kojoj su prikazane Mironosice na Hristovom grobu i o jednoj interesantnoj interpretaciji iz Jevanđelja, iz Jevanđelja po Marku, gde Beli Andjeo, odnosno Arhanđel Gavrilo, dočekuje Mironosice i saopštavla im da je Hristos vaskrsao. On je uhvaćen sa slikarske tačke gledišta u položaju kad to objašnjava mironosicama.
Freska pripada komnenskoj školi, koja je mnogo starija nego rano paleološka škola koja predstavlja ranu renesansu. I znatno se razlikuje od one u Mileševi. Zbog toga je ovaj Beli Andjeo ovde i specifičan, osoben, naročito po predstavljanju krila.
Razlikuje se u načinu predstavljanja lica, frizure, nabora na hitonu, na odeći.
Drugo, odeća njegova je iz dva dela, ne kao kod Mileševskog, ruke su nežne, lice blago, baš anđeosko, ni detinje, ni odraslog mladića, ni muškog, ni ženskog, baš onakvo kakvo treba da bude. Lice jednog eteričnog bića koje predstavlja spoj između ljudi i Boga. To je ono lice koje nosi Božju promisao ljudima i od ljudi nosi želje i prohteve ka Bogu gore. Tako da, taj ko je naručio tu fresku morao je da bude nešto slično tome. Morao je da bude anđeo na zemlji i morao je da bude čovek na nebu. A to je tvorac, odnosno ktitor ove crkve – velikoshimnik Arsenije-kaže profesor Mitić i dodaje da je najlepši i najveći dar koji je donešen sa Svete Zemlje u pirotski kraj, zbog čega je možda pirotski kraj i dobio epitet Malog Jerusalima – upravo ta crkva.
-Tako što je ideja za izradu ove crkve, zapravo donešena sa Svete zemlje. On je tamo video crkve koje su uglavnom kripte u pećinama. I ovo je gradio po ugledu na ono što je tamo video. Vidite da je crkva spolja obložena crvenim obutkom iz reke Nišave ili Temštice, to ne znamo, to se gradilo pre 700 godina, i spolja sve to liči na pećinu. Ona nema standardni oblik crkve, nemamo paralelu o ovoj crkvi nigde.
Spolja je to kao pećina neka, a ono što se može videti unutra jeste jedan predivan freskopist sa detaljima i preciznim iscrtavanjem do najsitnijih detalja, do veza na odorama, do sitnih dragulja ugrađenih u opasače, u kape na ženskim figurama i tako dalje-kaže profesor Mitić.
Po njegovim rečima, o ovoj crkvi i freski se neverovatno malo pričalo, posebno imajući u vidu njen ogroman značaj.
Inicijativu da se ova crkva i freska prikažu javnosti i ukaže se na njen ogroman značaj, pokrenuli su poznati freskoslikar iz Narodnog muzeja iz Beograda Časlav Colić, koji živi u pirotskom selu Jalbotina, Gradska organizacija penzionera Pirot i njen predsednik Jovan Nikolić i profesor Mitić, koji radi i vrednu publikaciju – monografiju koja će javnosti predstaviti ovu važnu svetinju.
Tekst i foto: A. Ć.
