Otkud tolika sličnost srpskog i persijskoj jezika?

Zabavna lingvistička igrica na Jutjub kanalu Bahador Alasta, kroz izgovor, pa i smeh neverice, prijatelja iz različitih država i kontinenata mali je prikaz koliko su istorije udaljenih krajeva isprepletane. Srpski jezik dosad je na ovom kanalu upoređen sa ruskim i sa onim koji bi retko kome pao na pamet – persijskim.

Bez prethodnog znanja bilo kog osim srpskog jezika lako ćete u iranskom restoranu dobiti šećer, ćufte,sirće, ili zameniti dugme, kupiti čarape… Ipak, ukoliko Avganistanac u Srbiji upita koliko je sati, možda će završiti na svadbi, s obzirom na to da je govorniku srpskog Ivanu „sat“ pre zazvučao kao „svat“.

Isprva su učesnici teoriju isprobavali izgovorenom rečju na englekom jeziku da bi prevodila na svoje, a dalje su pomerili granicu čitanjem samo ili na srpskom ili na farsiju. Rezultat dobijen novom taktikom i dalje je bio prepoznavanje.

Mnoge persijske reči ušle su u srpski jezik kao rezultat vladavine Osmanskog carstva, koji je bio kulturni i književni jezik dvora, prepričava Bahador Alast, koje je dovelo do lingvističkog kontakta Turske i Južnih Slovena. Tokom ovog perioda mnoge persijske reči koje su ranije ušle u turski rečnik dalje su se prelile u srpski. Najviše ipak, tuđica u našem jeziku je iz turskog, iz kojeg je i dalje u potrebi polovina od oko 3.000 pozajmljenih turskih reči, kako je ranije navela saradnica Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti Ana Ranđelović.

Srpski i persijski, iliti farsi, deo su indoevropske porodice jezika. Srpski klasifikovan kao južnoslovenski, a persijski kao iranski. Persijski se govori u Iranu, Avganistanu i Tadžikistanu, kao i u nekim delovima Srednjeg istoka, centralne i južne Azije.

U istraživanju o sličnostima persijskog i srpskog jezika dr Mahmud Fotuhi i Žana Akopdžanjan navode da je Bosna bila ulazna vrata za prodor persijskog jezika na Balkanu i da je zbog toga jezik bosanskim muslimana primio najviše uticaja iz persijskog jezika. U dijalektima je mnogo elemenata starijeg jezika koji je ispao iz upotrebe dospeli su iz latinskog, grčkog, turskog, persijskog i arapskog.

Reč „vampir“ slovi za jedinu srpsku reč koja je zajednička svim jezicima, dok nasuprot njoj stoje primeri poput uzrečica „bre“ koju je prevodiocima najlakše da izostave.

Na portalu „ezglot.com“ možete da proverite sličnost jezika, za koje je, naravno, primetno da su u mnogim najviše zajednički anglicizmi poput „kompjutera“.

Rezultate treba uzeti uslovno i samo su mali deo istraživanja, što je i pokazao video Bahadora Alaste, u kojem i Srbin i devojka koja govori persijski znaju mnogo više reči od navedenih 12 na „ezglot.com“.

Ipak, sa znanjem srpskog na afrikansu je jasno ko je „princ“, da li neko ima „virus“ ili izbegnemo „konflikt“. U Južnoj Americi i Evropi Srbin će se snaći i sa portugalskim – ući će u „muzej“ ili „tunel“ možda i tražiti da mu ako je baš opasan taj tunel izmere „puls“.

„Razumem ga ko da priča kineski“, prema ovom sajtu i dalje važi, ali „popravni“ na ispitu iz nama dalekih stranih jezika Srbi lakše prolaze zahvaljujući izgovoru 272 zajedničkih reči sa japsnkim. Većinom se radi o nazivima zemalja, poput Kanade, Irana ili Italije, ali ako zapnete pokušavajući da razumete Japanca samo tražite „aspirin“, ako ogladnite „supu“, a „kofa“ ili „zebra“… pa ne možemo da zamislimo koliko će vam biti od pomoći.

IZVOR :BLIC , FOTO: PROMO

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *