Булевар хероја са Кошара у Нишу

У Нишу је данас, 9. априла, на дан кад је почела Битка на Кошарама, којом је херојством стпске војске спречена копнена агресија на нашу земљу 1999. године, отворен Булевар хероја са Кошара и откривена спомен.плоча. Ова саобраћајница спаја два булевара у Нишу – Булевар 12. фебруар и Булевар Николе Тесле. Спомен-плоча, свечано постављена данас 9. априла у 12:30 часова на дан када је званично почела битка на Кошарама.

-Град Ниш се одужио јунацима са Кошара, на ово се чекало две деценије. Ово је велика ствар за град Ниш, који је на овај начин одао признање и почаст херојима са Кошара, који су дали своје животе за нашу Србију. Коначно су се стекли услови да један булевар у граду Нишу, центру тадашње Треће армијске области из које је била најмасовнија мобилизација војника који су упућивани 1999. године на простор Косова и Метохије, у одбрани земље од Агресије НАТО пакта и шиптарских терориста, понесе њихово славно име – Булевар Хероја са Кошара, каже Ђорђе Бојанић, иредник сајта Српска историја.

Град Ниш је стао иза ове иницијативе и предлога. А градоначелница Ниша, Драгана Сотировски, Ненад Станковић и Бојан Маринковић заложили су се око постављања спомен-плоче.

Зато, велико хвала граду Нишу за овако велики чин, ми Срби не смемо никада да заборавимо те јунаке и јуначку одбрану и страдање српске омладине на Кошарама и Паштрику. Град Ниш има и  улицу бораца са Паштрика на Пантелеју, наглашава Ђорђе Бојанић.

-Заиста, херојски подвиг припадника Војске Југославије који су зауставили копнену агресију на нашу земљу 1999.године. Одолели су нападима далеко бројнијег и технолошки развијенијег непријатеља, натеравши га да потражи решење завршетка агресије у потписивању мировног споразума. Тако да је са Кошара и Паштрика проистекла резолуција 1244 Савета Безбедности УН на основу које и данас Косово и Метохија су саставни део Републике Србије. Народно предање је већ препознало у борбама на Кошарама и Паштрику, символ отпора СР Југославије новој светској Тиранији. Што је изнедрило родољубиве песме „Јунаци са Кошара“, „Вила са Кошара“ и друге.

Ипак, требало је да прође двадесетак година да би се стекли услови да један булевар понесе њихово славно име, Булевар Хероја са  Кошара. Надам се да неће морати да прођу још двадесет година, да би се стекли политички услови, за наставак већ започетог пројекта, снимање играног филма о Јунацима са Кошара, нашим новим Обилићима. Заиста, сваки Србин и држављанин Републике Србије може да се поноси овим херојима. Многи од њих су положили своје животе за нас, своје ближње, испунивши највећу хришћанску заповест „да од ове љубави нема веће него да ко положи живот за своје ближње.“ Именујући „Булевар Хероја са Кошара“ ми се на скроман начин присећамо њихових подвига и жртве коју су поднели. Хвала и свим организаторима који су имали добру вољу да се овај пројекат изведе до краја и булевар понесе њихово славно име“, преноси ђакон, Дејан Јовановић.

Битка на Кошарама је била прави пакао за наше јунаке војнике и официре. То је била битка између припадника Војске Југославије и припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК), подржаване од стране регуларне Војске Албаније и НАТО-авијације. Битка се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници између Југославије и Албаније, а вођена је у периоду између 9. априла и 10. јуна 1999. године, док је трајала злочиначка НАТО- агресија и бомбардовање Србије из ваздуха. УЧК-а су напале државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније. Битка је трајала 67 дана и завршена је 14. јуна, када се Војска Југославије након потписаног «Кумановског споразума» повукла са простора Косова и Метохије. У овим борбама су на страни Срба учествовали и руски добровољци, који су такође дали огроман јуначки допринос у одбрани српских територија од много надмоћнијег непријатеља. У тешким и пакленим данима Српска војска је изгубила 108 младих бораца- јунака и једног руског добровољца. Просечна старост храбрих момака, који су јуначки за Отаџбину дали своје животе, била је свега 25 година. У жестоким и неравноправним борбама је рањено и 150 српских војника, На агресорској страни је било око 200 мртвих и 300 рањених, закључује Ђорђе Бојанић, уредник Српске историје.

Пренето са сајта Српска историја/Видео и фотографије, ђакон Дејан Јовановић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.