Одлазак истинског пријатеља нашег народа

Умро је Иља Михајлович Числов, покошен „онкологијом“. Не, није умро на клиници у Минхену, као бивши градоначелник Москве Лушков, и ни билизу 84. године живота. Нјегова супруга није милијардер. Синови му нису грађани Кипра.

Овако је Лидија Сичова започела текст некролога познатом слависти, преводиоцу, есејисти и публицисти, који наш портал објављује преведеним на српски језик.

Био је угледни слависта и велики пријатељ српског народа. У својим ученицима и студентима је развијао љубав премa Србима и српској култури. Преводио је дела владике Николаја, Петра II Петровића Његоша, митрополита Амфилохија, бројних српских писаца.

Писао је о српским писцима за књижевне и црквене часописе у Русији. Своје најбоље студенте упућивао је да превођење са српског изаберу као животни позив и тако је створио нову генерацију преводилаца.

Десет година у нашој амбасади у Москви организовао је манифестацију “Србија у мом срцу” на којој су деца и млади узраста од основне школе до факултета, из бројних градова од Москве до Петрограда, рецитовала песме српских песника на српском и руском језику, певала српске народне и духовне песме и цртала на српске теме. Своме једином унуку дао је име Сава.

“Смрт Иље Числова је огроман губитак за Русију и цијели словенски свијет. Био је једна од кључних фигура сајта ‘Словенство – Форум словенских култура’, наш сабрат и учитељ. Његов допринос словенском питању је непроцјењив.

Учинио је много за Русију и Србију, за писце ове две земље, за образовање и просветљење, за Цркву и народну дипломатију. Био је прави ратник, командант ‘сила добра’, принципијелан и убедљив, леп, храбар, искрен и борбен.

‘Човек без мобилног телефона’ – тако су га звали његови познаници, јер се њиме није из принципа служио. Успео је да учини толико колико неки не би за неколико датих им живота. Током 90-тих година је био проминента фигура у заступању српских интереса. Чинио све што се могло чинити да би помогао угроженом српском народу који се супростављао агресији Запада.

Иља Числов је истакнута фигура у свету славистике, велики син Русије, био и остао пример за све нас. Знали смо га! Стога, будимо достојни његовог сећања.”

Човек који је сав свој живот посветио Србији и о Србима причао када то није било баш популарно у Русији, сахрањен је у Москви пре неколико дана.

Превео са руског језика: Димитрије Д. Чвокић (SrpskaCafe.com)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *