Sejao sam priče о bombardovanju Jugoslavije

Profesor Jejla Semjuel Mojn birao je 1999. godine koje će informacije dospeti u štampu o bombardovanju Jugoslavije.

Jedan od uticajnih savremenih istoričara i profesor na Univerzitet Jejl, Semjuel Mojn, kaže da je za vreme bombarodavnja Jugoslavije radio u Beloj kući kao stažista i da je „sejao“ priče objavljivane u „Vašington postu“.

„To je bilo prodavanje rata i objašnjavanje njegovih vrlina. Moj trenutak istine je došao malo kasnije“, navodi Mojn za „Politiku“.

On je rekao da je želeo da se internacionalizam poklopi sa buđenjem progresivnih politika, ali da je tek posle iračkog rata shvatio da je u njegovim dvadesetim bio angažovan oko nečega što je imalo užasne posledice.

„Moje pisanje o ljudskim pravima je i način samorefleksije o svim tim događajima“, navodi Mojn koji je napisao četiri knjige o ljudskim pravima.

On navodi da je u vreme bombardovanja SRJ imao zadatak, što se zvalo „javna diplomatija“, da novinarima dostavi pojedine fakte o ratu. On je 1999. godine bio službenik u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD i birao koje će informacije o bombardovanju dospeti u američku štampu.

„Naravno da nisam objavljivao sve činjenice, već samo one koje su bile naklonjene našem predstavljanju rata. Problem je što je bilo malo nezavisne novinarske potrage za činjenicama. U vreme Vijetnama novinari su tražili više sopstvene istine, što sada nije sliučaj sa američkim ratovima“, ocenjuje profesor.

On smatra i da je tačno to da bombardovanje Jugoslavije nije imalo svog Simona Herša koji je svojim istraživanjem rušio dominantni narativ o vijetnamskom ratu.

Govoreći o tome da su se intervencije u svetu dešavale bez podrške UN, on kaže da je situacija posle 1989. godine priča o sve manjem ograničenju rata velikih sila.

„Posebno kada stalni član Saveta bezbednosti vodi rat, kao Rusija na Krimu ili SAD. Mislim da američka izuzetnost manje brine o miru, a više o humanosti. Amerikanci brinu o tome kako će biti tretirani zarobljenici ili koliko civila ubijaju dronovi, ali ne deluje da brinu o beskonačnom ratu kao takvom. To je novo“, ocenjuje Mojn.

On smatra i da je bilo malo uspešnih humanitarnih intervencija u svetu koje su doprinele tome da se smanje problemi i patnja i da su u tom smislu političari doživeli neuspeh.

Mojn ocenjuje i da su intelektualci devedesetih propustili da vide šta se zapravo dešava, a to je bilo buđenje imperijanog sveta nakon kraja bilateralnog uređenja Hladnog rata.

„Intelektualci su doprineli stvaranju mita da će biti moralnog kraja istorije. Danas možemo da vidimo da su mračnije sile bile na delu“, zaključio je istoričar.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *