Брање иве на Озрену на листи светских добара

Брање траве иве на Озрену уписано је на репрезентетатвну листу нематеријалне баштине човечанства, што је друго по реду светско признање те врсте у РС.
Поред ове манифестације на Озрену на листи су и „Змијански вез“ у Змијању код Бања Луке. У БиХ у ФБиХ још је на овој листи УНЕСКО и „Коњичко дрворезбарство“ у Коњицу.
Фотографија корисника Ljubinko DjuricМанифестација је кандидована од стране Комисије за сарадњу БиХ са УНЕСКО за упис на репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства. Ова одлуку почетком ове недеље донета је на седници Међувладиног комитета УНЕСКО за заштиту нематеријалне културне баштине и тиме је“Брање траве иве на Озрену“ постало светско добро.
Номинацију је 2016. године припремио Регионални музеј у Добоју и она је прихваћена не седници комисије БиХ и прослеђена УН. Манифестација на Озрену већ се тада налазила на Прелиминарној листи РС и БиХ, а сада је уврштена и на Репрезентативну УНЕСКО листу светских добара.
Донесена одлука сада обавезује појединце, удружења, институције, локалну заједницу, РС и БиХ да се према манифестацији убудуће односе одговорно. То до сада и није баш био случај, јер се осим брања траве без посебне организације играло коло и певале народне песме, односно није било посебно Фотографија корисника Ljubinko Djuricосмишљеног програма манифестације.
Вековна је традиција и обичај становника озренских насеља код Добоја и општине Петрово да се љубитељи природе и берачи трсаве за чај под народним геслом “трава ива од мртвог прави жива”, окупи на Гостиљу, једном од озренских врхова, у оквиру тадашње манифестације “Дани чаја на Озрену”.
Традиционално окупљаwе је на “Усековаwе главе св. Јована Крститеља” 11. септембра, на 774 метра надморске висине. Боравак на самом врху, где је подигнут метални православни крст, даје осећај боравка на “крову света”, јер се са Гостиља пружа поглед на прелепи озренски крајолик. Због висине и ива трава успева на оваквим ретким местима. Бројни берачи се по традицији окупе и размиле по врлетима Гостиља, тражећи биљку кувану као чај или утопљену у мед или ракију, којој се у народу дају чудотворна својства у лечењу јетре и стомачних проблема.
Фотографија корисника Ljubinko DjuricИзлетницима се нуди бесплатан чај од ове траве, коју и званична медицина и лекари признају за „народну медицину“. Вековна је пракса брања Иве баш на тај дан и традиционално је веровање о њеној изузетној лековитој моћи уколико је убрана на дан Усековања.

Текст и фотографије: Љубинко Ђурић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.