Необична прича о обичној српској жени

Tамо, одакле почињу чекања, настаје прича о њој – потчињеној, невидљивој, скоро безименој српској жени без чије би мудрости и храбрости, доброте и љубави, верности и пожртвованости, моралности и осећајности, било много мање мушког јунаштва, снаге и поноса – у животу и књижевности, речи су којима је започела на недавно одржаној промоцији причу о новој књизи Стана Шехалић, уредница ЦФП Апостроф.

А реч је о књизи „Лептир на тестији Косаре ПавловићБошка Протића. Уредница Шехалић каже да је Косара сложен женаски лик у привидној једноставности, али је истовремено метафора женске величине у сваком погледу.

„Чврста у својим уверењима и ставовима (Мора да се зна и за срам и за стид. Мора да се зна и шта се не може и шта се не сме!), трпељива (Нека, истрпећу. Мораће да сване. Једном…), постојана у невољи (радо бих се ја измакла и смуљила устрану, ал нема ко да прихвати руду…), која јасно разликује обавезу стварности од пустих снова (Џабе. Знам шта морам, а то никад се не сложи са оним што желим. Никад.) И само понекад себи допусти луксуз жала за недоживљеним (наричем над Косаром која се животу истија надала а у борбу пала љуту и нигде да се заклони…)“, наводи Шехалић.

Косарину причу оценила је не само као историјски  портрет жене једног доба, већ као лекцију о лепоти несебичног давања које је савремени вредносни систем потиснуо.

„Лекција коју смо, загледани у сопствена огледала, прескочили. И можда, управо због тога, остали ускраћени за осећај задовољства и среће који је она баш ту налазила“, примећује Стана Шехалић.

Књига је недавно изашла из штампе.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.