Најтужнија српска песма

Постоји много верзија и препева чувене песме „Изгнаници“ са Солунског фронта, познатије као „Креће се лађа француска“, али зна се да је ова тугованка први пут изведена у Солунском пољу у логору нераспоређених српских  официра у Микри 1917. године. Писац ове песме је пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић (1879 – 1944), који је преживео је албанску голготу и Солунски фронт, а страдао је 1944. приликом „савезничког“ бомбардовања Београда!

„Судбина је хтела да његов унук, познати глумац Зоран Милосављевић, баш у Грчкој доживи саобраћајну несрећу и тамо умре, и то након посете манастирима Метеори 1983. Изворни наслов песме је “Изгнаници“. 1922. године , песма је први пут објављена у збирци “Мач и Лира“ у издању из 1930. године“, записао је у коментару на песму Креће се лађа француска на Јутрјубу Душан Милијић.

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог „црног континента“. Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, „македонском фронту“ или „јужном (европском) фронту“. У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот…

Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч „сумарен“) нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио „Изгнанике“.

Фото: Брана Милосављевић, Приватна архива

Сиње је море широко,

Широко, хладно, дубоко.

Креће се лађа француска

Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,
Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.
Из своје земље прогнани,
По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!
Па кад се море заљуља,
Махнито силно удара,
Sви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!
Многи ће од њих бити плен,
Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.
Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.
Узалуд чекаш мајко ти,
Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!
Оригиналне стихове ове песме бриљантно је отпевао Жељко Ш. Самарџић Панонац (http://www.panonac.rs/izgnanici_krece…). Послушајте!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.