Храст стар шест векова надживео седам „царстава“

Пише: Душан Марић

У Марићки код Приједора, питомом селу које се угнездило на таласастим брежуљцима између Мањаче и Козаре, постоји храст китњак старији од шест векова, са обимом који износи 22 корака.

Храст се налази у порти цркве Светог Пророка Илије из деветнаестог века, једној од најлепших цркава брвнара на подручју Балканског полуострва. Старина чија је висина око двадесет метара целим својим изгледом, а посебно ширином, оставља без даха. Када сам први пут обишао око њега и избројао 22 корака нормалног хода, некако ми се учинило много, па сам помислио да сам се можда забројао. Друго мерење показало је исти резултат.

Мој домаћин Радован Микановић, својеврсни сеоски кнез и ја израчунали смо да би у шупљину дрвета могло да се нагура десет људи. Под условом да нису баш крупни као Радован. За недај боже, човек би у њему могао да живи и спава. Обишао сам многе крајеве и препешачио многе шуме, али никад нисам видео дрво које ме је као овај храст, који шет векова пркоси љутим крајишким ветровима и муњама, толико подсетило на човека. А његове сасушене гране на старачке руке неког горштака поломљене у надгорњавању са олујама и свакојаким вактом и земаном.

Док сам усхићен призором посматрао избраздану кору, размишљао сам шта је све доживела и преживела и о чему би све ово свето дрво, јер да није свето не би толико трајало и после шест векова још увек тако лепо изгледало, могло да посведочи. О колико ратова и буна, о колико војски, страдања и јунаштава, о колико сречних и несрећних љубави. Запамтило је и надживело седам „царстава“: Аустрију, Угарску, Османско царство, Аустро-Угарску, НДХ и две Југославије, а сада сведочи о свакодневници БиХ и Републике Српске.

Предузимљиви градоначелник Приједора Миленко Ђаковић заслужује похвале за резултате које он и његови сарадници постижу у вођењу најзападнијег слободног српског града, али и они и њихови претходници заслужују озбиљну грдњу зашто нису учинили више да о постојању храста из Марићке, који може да се пореди са Великим храстом из Шервудске шуме, најпознатијим храстом на нашој планети, буде упозната не само балканска јавност већ и цела Европа.

Нема човека који дође у Марићку, уђе у цркву брвнару и стане пред столетни храст чију душу неће преплавити дивљење, страхопоштовање и захвалност богу и судбини што му се пружила прилика да буде ту и виде овај величанствени дар природе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.