Српско свето место у Солуну

Зејтинлик српско свето место у Солуну, почивалиште српских бораца и јунака који су дали живот за отажбину у Првом светском рату. Уз њих и гробови француских, италијанских, енглеских и руских војника, погинулих у борбама током пробоја Солунског фронта.
Крајем прошлог месеца ово данас место ходочашћа, које годишње посети више од 350.000 људи, углавном Срба, посетио је Ненад Недомачки, мајстор фотографије, човек оштрог ока и пера и са својим сином Александром обишао ово свето место. Радо је пристао и да са нашим читаоцима подели оно што је забележио камером и записао испод сваке фотографије. Ево како је Ненад видео ово тужно, али и поносно место.
Фотографија корисника Ненад Недомачки“Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс.Фотографија корисника Ненад Недомачки
Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин). На том простору, надомак Солуна, је у доба отоманске империје била пијаца за продају уља (тј. зејтина). Иако је престала продаја зејтина на том простору, назив се одржао међу локалним становништвом до Првог светског рата.
По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту. Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када Саво Михаиловић бива постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих по широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту.
Они су обишли око 250 гробаља, есхумиравши погинуле ратнике, које су потом пренели са свим познатим о њима на простор будућег гробља. Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов.
Сав грађевински материјал за изградњу гробља стигао је из Србије, где је претходно и обрађен. Због тога су припреме за почетак градње трајале до 1933. године јер је требало припремити велике количине тесаног камена за изградњу маузолеја, капеле и костурнице и око 2000 мермерних крстова.Фотографија корисника Ненад Недомачки
„Српско гробље има највише посетилаца”, поносно истиче деда Ђорђе Михаиловић, легендарни чувар гробља, који гази десету деценију живота, објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци, али и плаћеници. „Слабо долазе Французи и Енглези, за цео месец, можда један човек. Зато, јер је од 8.000 Француза, више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира..
Сећање не вара деда Ђорђа, набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик, венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина… Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.Фотографија корисника Ненад Недомачки
На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним, причама палих јунака Првог светског рата. Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао, а уз осмех додаје да због болсти месецима ни ракију није окусио.
Док прича опомиње младе средњошколце који слушају „јавни час сећања”, и посебно истиче да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, објашњава, једнако трагична, али ипак истиче, да су Срби поднели највећу жртву.
„Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима”, поносно истиче деда Ђорђе .
„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба!”, загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.Фотографија корисника Ненад Недомачки
Завршни радови изградње отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара. Приведени су крају крајем 1936. године, да би 11. новембра 1936. на Дан примирја у Првом светском рату, било обављено и свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.Фотографија корисника Ненад НедомачкиФотографија корисника Ненад НедомачкиГрчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7.000 м2, а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза. Око српског дела
гробља посађени су ч
емпреси који су ту допремљени као младе саднице из Хиландара да створиле својеврсну вечну
стражу палим борцима за слободу.Фотографија корисника Ненад Недомачки
Фотографија корисника Ненад НедомачкиМозаике на капели је радила позната грчка уметница Воила по мотивима српских средњовековних фресака. Након изградње гробље је постало стециште како преживелих ратника и породица погинулих, тако захвалних људи из целе земље који су то долазили да би се поклонили сенима оних који су пали на прагу отаџбине за њену слободу. Током кратког низа година у склопу гробља је настао својеврстан музеј предмета, књига и реликвија које су ту доносили посетиоци.
Током Другог светског рата сав терет очувања и одржавања гробља пао је на његовог чувара Ђура Михаиловића. Он је и поред свих ратних недаћа успео да очува гробље и да од нацистичке пљачке сачува књиге и реликвије (закопавши их на скривеном месту).
Иницијативом и залагањем секретаријата за културу Србије прикупљена су средства за обнову гробља. Радови су изведени у периоду од 25. септембра до 22. октобра 1969, а поред обнове коплекса изграђен је пространи тротоар испред улаза на гробље, а на улазну капију је постављен гвоздени натпис: Српско војничко гробље.
Од главног улаза води широка стаза до костурнице са криптом над којом је подигнута капела у модернизованом српско-византијском стилу. На предњој страни маузолеја је мозаик светог архангела Михаила по мотивима фреске из манастира Манасија Фотографија корисника Ненад Недомачкииспод кога су стихови Војислава Илића Млађег (на слици горе) на гранитној плочи.
Са друге стране се налази улаз у капелу изнад кога је мозаик великомученика Ђорђа Победоносца, рађен по мотивима фреске из Дечана, испод кога су стихови Војислава Илића Млађег:
Благо потомству што за њима жали
Јер они беху понос своме роду
Благо и њима јер су славно пали
За Отаџбину, Краља и Слободу
Фотографија корисника Ненад НедомачкиУнутрашњост капеле украшена је натписима свих јединица које су учествовале на Солунском фронту и главних бојишта на њему. Натписи су уоквирени орнаментиком у стилу моравске школе.
На великом столу у средини крипте смештени су поклони појединаца и установа, међу којима се издвајају фотографије погинулих, грумени земље донети из њиховог родног краја, цедуљице са порукама, крстови, путири, црквене књиге из Хиландара, …
Фотографија корисника Ненад ÐÐµÐ´Ð¾Ð¼Ð°Ñ‡ÐºÐ¸У посебно израђеној стакленој урни (коју је специјално радила Српска фабрика стакла из Параћина) налази се земља узета испод споменика Незнаном јунаку на Авали коју су донели чланови удружења носилаца Албанске споменице. У капели доминира велики полијелеј сачињен од испаљених топовских чаура на Солунском фронту чија маса прелази 200 кг. Испод платоа на ком је смештена капела налази се крипта. Изнад улаза у крипту су смештени, у каменом грчком крсту, стихови Војислава Илића Млађег:
Испред врата домовинских
У победном своме ходу
Изгибоше исполински
За јединство и слободу,
Њина дела славиће се
До последњих судњих дана,
Слава јату бесмртника!
Мир пепелу великана!
Од улаза се степеницама силази у велику просторију у крипти од које води велики ходник до централне просторије од које се рачвају бочни ходници у чијим се зидовима налазе мермерне плоче са именима погинулих који су ту сахрањени. Фотографија корисника Ненад НедомачкиГробни мир крпите тек с` времена на време ремете звуци песме „Тамо далеко“, како је то рекао Војин Ђорђевић:
„Нигде прикладније није нашла своје место ова наша изгнаничка песма туге и чежње, као овде у костурници на Зејтинлику.
Први чувар гробља био је Саво Михаиловић који је био на челу групе која је била задужена за есхумацију српских војника и њихово премештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику.Фотографија корисника Ненад Недомачки
Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог светског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику.
Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђуров син и Савов унук, који живи у чуварској кућици са женом и кћерком. О Ђорђу Михаиловићу је 2013. године снимљен документарни филм „Последњи чувар“.
Српско гробље представља централни део комплекса на Зејтинлику. Фотографија корисника Ненад ÐÐµÐ´Ð¾Ð¼Ð°Ñ‡ÐºÐ¸У његовом центру је капела испод које се налази костурница у којој је сахрањено 5.580 српских ратника страдалих на Солунском фронту. Око маузолеја (капеле са костурницом) налази се десет парцела у којима је сахрањено 1448 српских ратника.
Поред тога ту су и две заједничке гробнице: 78 непознатих српских ратника пренетих са Солунског фронта, 217 непознатих српских ратника – заробљеника пренетих из Цариграда.
У склопу српског гробља налази се тзв. Партизанско гробље на коме је сахрањено 126 интернираца и заробљених партизана који су изгубили животе у нацистичким логорима Павлоу Мела и Харменкај у Солуну током Другог светског рата.
На француском гробљу се налази капела у готском стилу око које су сахрањени француски ратници засебним гробовима под каменим латинским крстовима. На њему се налазе три споменика: Централни са натписом броја сахрањених, Велики камени крст са натписом: „Источна армија својим мртвима“ и Споменик палим авијатичарима.
Италијански војници сахрањени су у засебне гробове под једнаким латинским крстовима, али га красе и споменици које су својим најмилијм подигли њихови најближи. Као и француско гробље и италијанско има своју капелу.Фотографија корисника Ненад Недомачки
Над енглеским гробљем доминира споменик, карактеристичан за енглеска војна гробља широм света, иза кога се налазе парцеле у којима су сахрањени борци. Изнад сваког сахрањеног су засађене руже и налази се надгробна плоча (као и на осталим енглеским војним гробљима широм света), за разлику од осталих гробаља на Зејтинлику којима су плоче у облику крста.
Једини крст налази се на надгробном споменику Катарине Харлеј који су подигли српски официри Допунске команде у знак захвалности за све што је током рата учинила за српски народ. Она је током рата била шеф Фотографија корисника Ненад Недомачкиједне од енглеских санитетских мисија (попут оних које је покренула Елси Инглис), а погинула је у Битољу 1917. године пружајући помоћ током једног од бомбардовања града. На њеном гробу је записано: “Катарина Мери Харлеј, рођена 3. маја 1853. године, умрла у Битољу 7. марта 1917 – жртви светског рата, племенитој Енглескињи, великој добротворки српског народа.
Велика жено,
На твоме гробу уместо цвећа
Српска захвалност вечно ће цвати
За твоја дела и твоје име
Поколења ће далека знати.
Руско гробље је уређено у оквиру српског гробља (налази се иза Партизанског гробља) и на њему су сахрањени погинули припадници Руског добровољачког одреда који се борио на Солунском фронту. На њему је својевремено постојала и дрвена капелица, која је уклоњена приликом преуређења гробља.
Текст и фотографије: Ненад Недомачки

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *