Награда „Живојин Жика Павловић“ Петру Милатовићу Острошком

Стручни жири Књижевног клуба „Ђура Јакшић“ за доделу престижне књижевне награде „Живојин Жика Павловић“, кога чине: Снежана Бихлер, председник Клуба и професор српског језика и књижевности, магистар Дејан Танић, историчар и Ратко Стоиловић, књижевник, једногласно је одлучио да поменуту књижевну награду додели Петру Милатовићу Острошком, књижевнику, публицисти и преводиоцу, за свеобухватни књижевни и публицистички рад.

Петар Милатовић Острошки, рођен је 02. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети у Црној Гори. Школовао се у Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књиженика и новинара Аустрије, председник је Српског националног препорода у иностранству. Објавио је 40 књига поезије, прозе, сатире, политичких есеја и студија.

Опис није доступан.Опис није доступан.Петар Милатовић Острошки одржао је преко 1300 говора од којих су нјапознатији његови говори на српском и немачком језику испред аустријског парламента, америчке амбасаде и седишта ОЕБС-а у Бечу од 1990. године до данас, затим у Њујорку 12. августа 1992. године испред седишта ОУН, као и говори у: Чикагу, Вашингтону, Кливеланаду, Њу Џерсију, Њујорку, Сиднеју, Мелбурну, Аделаиди, Канбери, Бризбанеу, Женеви, Лозани, Цириху, Франкфурту, Дортмунду, Берлину, Минхену, Паризу, Лондону, Риму, Атини, Линцу, Салцбургу, Инсбруку и многим другим светским градовима у периоду од 1990. до 2006. године. У исељеништву Петар Милатовић је уређивао српске листове „Српске видике“, „Глас Срба“ и „Истину“.

Петар Милатовић Острошки је свакако велика фигура савремене српске књижевности, писац који је у српску прозу унео дух оне стваралачке вештине која се истински цени, коментарише и наглашава и изван граница Србије. Написао је око 40 књига и тиме се сврстао у ред најзначајнијих српских писаца двадесетог века. У свом књижевном раду огледао се у скоро свим књижевним жанровима. О овом необичном, самородном и великом човеку, богате биографије писали су скоро сви значајни људи различитих професија. Огроман је тематски круг Петра Милатовића Острошког, који се не може сврстати у само једну форму, нити свести на одређени садржај.

Својом књижевном појавом изазвао је сензацију у књижевним круговима уз врло животну и бравурозну фабулу, која се наставља романима протканим праскавим хумором, ненаметљивом иронијом, дозираном сатиром, критиком социјалних збивања, пропашћу економије, суновратом истине и морала… Велики Петар Милатовић Острошки, није остао имун ни на политичка дешавања у земљи. Бавио се жестоком критиком данашњег друштва и његовом дисфункцијом, разматра крах епохе, али истиче идеју о неугаслој нади и вери у једно ипак боље сутра које се пробија кроз кошмар како пок. Радомир Смиљанић каже: „природног нереда“. Наш књижевник одлично познаје историју и културу српског народа, па тако пише о расколу међу Србима, а тематика романа се дешава на оној граници где се сусрећу митско и историјско, што неминовно мора да букне у трагедију и крв, па се помешано непрестано додирују и сударају.

Милатовић је пре многих у српску и европску књижевност увео нову фантастику и ту се бавио питањима да се српском народу изнова понавља, „зато што брзо опраштамо, а још брже заборављамо“. Невероватно је што што је као књижевник успео да можда најдубље и најслојевитије продре у трагању за пореклом зла и да отвори неке нове видике. Петар Милатовић Острошки има непресушну радозналост и значајну, индивидуалну смелост, па се отиснуо у свет песништва, мада је он увек певао а своје песме преточио у романе. Његове песме су нека врста народних – ауторских балада оје просто сијају својом необичношћу. У области публицистике оставио је значајан допринос и разоткрио многе вековне митове и заблуде.

Ово је само сиже богате животне и књижевне биографије, која се наставља кроз овог неуморног прегалаца, утемељивача и реализатора многих програма и културних акција и инспиратора нових литералних захвата, тако да је ова јединствена књижевна награда у правим рукама, надасве великог човека, почасног члана и великог промотера Књижевног Клуба „Ђура Јакшић“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.