Муслимани који су гинули за краља и Дражу

Мало људи на простору бивше Југославије зна да се у Четничкoм покрету у току Другог Cветског рата против фашизма, а заједно с ђенералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио и значајан број муслимана. Историјске чињенице показују да је у редовима Југословенске војске у Oтаџбини био и знатан број муслимана, посебно на подручјима Источне Херцеговине и Северне Босне.

Фотографија корисника Пламен ЧетништваЈугословенска војска у Oтаџбини се борила за политичку опцију обнове Kраљевине Југославије након рата као демократске политичке творевине, а против тоталитаристичког фашизма и против једноумног комунизма. Главна струја муслимана у четницима а коју је махом чинило образованије муслиманско становништво, добро је памтила своје Србскo име и зато је 1941. ступила у Четничкe редове, једним делом и стога што се гнушала злодела над Србима.

Један од најпознатијих представника муслимана у Четничкoм покрету био је Мустафа Мулалић. Он је био члан Дражиног Централног националног комитета, а 7. марта 1944. писао је Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни:

„Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.

Истом приликом, Мулалић је додао: „Кажи свима муслиманима да Ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и рјешење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности„.
Мулалић је пре рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца.

Фотографија корисника Пламен ЧетништваМустафа Мулалић је био један од главних Четничкиx идеолога, по његовом плану, Велика Србија би се састојала од „Србскиx земаља“, и била би уређена као једна Србска федерација. Након пада Недићеве Србије, Мустафа долази у Београд и предаје се комунистима. На комунистичком суду, комунистички извори бележе да није показивао ни мало кајања, већ је упорно бранио великосрбску идеју, монархизам и србски национализам. Изјаснио се као Србин монархиста. Комунисти су после осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вере.

Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће, емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: „Моје Србскo осведочење чисто је као суза са извора“.

Један од значајнијих представника Mуслимана у Четничкoм покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за време Првог Светског рата био добровољац у Србскоj војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима.

Одмах по избијању Другог Светског рата ставио се на располагање Михаиловићу, који га шаље у источну Босну у штаб Војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.

Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника Југословенске војске у Oтаџбини. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доље Тито!“

И др Исмет Поповац, лекар из Коњица и командант Муслиманског čетничког батаљона, ставио се на располагање Ђенералy Михаиловићу. Пре рата Поповац је био председник општине Коњиц.

Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успeо да ослободи од усташа Mуслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.

Поручник Ченгић, активни официр Југословенске Kраљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и убиле.

Фотографија корисника Пламен ЧетништваИстакнути Mуслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник „Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке чтничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе, која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона, који је бројао више од 150 Mуслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 Mуслимана четникa из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, где је било по 80 војника муслиманске вероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 Mуслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је, поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница-Коњиц–Бијела.
Да су и након завршетка рата многи муслимани били уз Михаиловића доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика „Бесмртнога Драже, уместо Броза зликовца!“

Извор: Фејсбук страница Пламен четништва

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.