Moj otac je osvetio srpske žrtve u Jasenovcu!

Kada sam čula da je moj otac dobio ulicu u Beogradu, morala sam da dođem i posetim to mesto, kaže, u ekskluzivnom intervjuu za 24sedam, Marija Jovović, ćerka srpskog rodoljuba Blagoja Jovovića, koji je 10. aprila 1957. godine u Lomas de Palomaru, predgrađu Buenos Ajresa, pucao u ustaškog poglavnika Antu Pavelića.

Marija je najstarija ćerka Blagoja Jovovića. Rođena je i živi u Argentini, ali je, kao i njen otac, veoma vezana za Srbiju i Crnu Goru. Ona je prilikom posete Beogradu učestvovala u snimanju dokumentarnog filma o njenom ocu, a kaže i da će da otkrije mnogo zanimljivih činjenica o njegovom životu u knjizi koju trenutno piše.

Osveta za zločine nad Srbima

“Moj otac je atentatom na Pavelića osvetio srpske žrtve u Jasenovcu i zadovoljio pravdu”: Ćerka Blagoja Jovovića ekskluzivno govorila za 24sedam

Atentat na Pavelića organizovalo je šestoro pripadnika srpske ravnogorske emigracije. Pored Blagoja Jovovića, to su bili Milo Krivokapića, sveštenik Radojica Popović, Jovo Pićan, Mileva Gaćeša Pićan i Milan Gaćeša. Saznavši gde se nalazi ustaški poglavnik, oni su se dogovorili da se osvete za sva zlodela koja su počinjena nad Srbima u zločinačkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Mileva Gaćeša je svojevremeno u intervjuu za RTS objasnila zašto su se odlučili da na sebe preuzmu dužnost osvete nevinih srpskih žrtava.

–Od velikog bola i zbog mržnje prema njemu, jer se on mirno ovde šetao sa svojom ustaškom gardom, a grobovi naših mučenika se i ne znaju – kazala je ona.

Plan je bio da Pavelić bude likvidiran 9. aprila, dan pre proslave osnivanja NDH. Međutim, tog dana se ustaški vođa šetao sa suprugom i ćerkom. Iako se radilo o velikom zlikovicu, Jovović i Krivokapić su pokazali viteštvo i odustali od atentata tog dana, ne želeći da ga napadnu u prisustvu porodice. Napad je izvršen sutradan, 10. aprila, kada je Jovović pogodio Pavelića sa dva metka. Ustaški zločinac se nije oporavio, umro je od posledica ranjavanja 28. decembra 1959. godine.

Tajnu čuvao 41 godinu

Dugo se polemisalo o tome ko su bili atentatori, ali istina se saznala tek 1998. godine, kada je Blagoje Jovović posetio manastir Ostrog i otkrio tajnu blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju, koji ga je nagovorio da celu priču ispriča javnosti.

–Blagoje je bio jako hrabar čovek i nije se plašio za sebe. Međutim, u Argentini je dosta ustaške emigracije, pa je smatrao da bi, ukoliko se sazna da je on pucao, naša porodica mogla da bude u opasnosti. Zbog toga je sve vreme ćutao – kaže Marija Jovović.

Dodaje da je samo njoj, kada je imala 17 godina, dao nagoveštaj da je nešto uradio.

–Jednom mi je pričao o Gavrilu Principu i njegovom junačkom delu i, onako usput, dodao da je i on uradio nešto slično. Nikada više ništa na tu temu nije spomenuo do 1998. godine. Tada sam saznala da je moj otac osvetio nevine srpske žrtve i, koliko je bilo u njegovoj moći, zadovoljio pravdu – kaže Marija.

Nikad nije zaboravio otadžbinu

DVA METKA ZA PAVELIĆA  Blagoje Jovović je opisao kako je izgledao atentat, što je zapisano u knjizi Tihomira Burzanovića „Dva metka za Pavelića”: Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osetio, video… Počeo da viče: – Majku ti srpsko-jevrejsku, komunističku! Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bežao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da verujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njemu. U tom trenutku pomislim — bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu narod videti i onda mu se mora suditi!

Ispričala je da je Blagoje do smrti bio odan srpstvu.

–Moj otac nikada nije zaboravio otadžbinu. Kada smo bili mali, često nam je pričao o srpskoj istoriji i događajima u Drugom svetskom ratu. Govorio nam je o zločinima koje su počinile ustaše nad Srbima. Govorio nam je o Jasenovcu, Jadovnu, jamama… Sećam se da smo bili zapanjeni njihovim zlodelima – kaže Marija.

Čak i kasnije, kada su počela nova stradanja Srba, Jovović je redovno pratio vesti iz otadžbine.

–Blagoje je redovno pratio vesti, čitao novine… Bio je veoma obavešten. Nažalost, devedesetih godina nam je svima bilo jasno da se ponavlja ista situacija kao u Drugom svetskom ratu – rekla je Marija.

Omiljen u društvu

Opisujući oca, ona kaže da se za Jovovića može reći da je bio izrazito društven čovek.

–Uvek je bio omiljen u društvu. Kao inteligentan i načitan čovek koji je voleo da se druži i razgovara sa ljudima, od njega je moglo mnogo toga da se nauči, pa su ga mnogi zato i voleli. Ceo komšiluk ga je poznavao. Bio je u stanju da razgovara o svemu, od običnih životnih stvari i događaja do političkih, društvenih i ekonomskih tema – priča Marija.

Brižan otac

Ona dodaje da Blagoje nije bio svadljive prirode, ali i da je bio strog i pravičan otac.

–U našoj kući se znalo ko je domaćin. Otac je uvek bio tu za nas. A opet, kada se desi da majka zbog obaveza na poslu ne može da stigne, on je išao na naše roditeljske sastanke i kuvao kod kuće. Svakako mogu da kažem da je bio savršen otac i da sam ponosna na njega – kaže Marija.

Blagoju je bilo veoma stalo do toga da izvede decu na pravu put.

–Uvek je insistirao na tome da učimo kako bismo jednog dana došli u poziciju da ne zavismo ni od koga. Govorio nam je da moramo da živimo od svog poštenog rada – priča njegova ćerka.

Sveta osveta

Kada je priča o atentatu na Pavelića dospela u širu javnost, neki liberalni i levičarski krugovi su izašli sa mišljenjem da je „opasno slaviti čoveka koji je uzeo pravdu u svoje ruke“. Ipak, sasvim je jasno da je u ovom slučaju, spletom različitih interesa i okolnosti, bilo planirano da čovek pod čijom vlašću su počinjeni najmonstruozniji zločini, mirno dočeka starost, bez suočavanja sa licem pravde. Blagoje Jovović je primer čoveka koji je bio spreman da rizikuje sopstveni život i slobodu radi ispunjenja pravde.

Istoričar Aleksandar Raković je jednom prilikom objasnio da su osvetnici, na čelu sa Jovovićem, bili vođeni Kosovskim zavetom. On smatra da je njihov potez bio izraz želje da pravda bude zadovoljena.

–Izvesno je da su zaverenici iz Crne Gore imali na umu i Kosovski zavet i obilićevske osobine na kojima su odgajani. Pritom, „osveta za Kosovo“ smatrana je u Crnoj Gori „svetom osvetom“ za patnje srpskog naroda „od Kosova pa naovamo“. Svetoj osveti se na prostoru dinarskih Srba pribegava kada su iscrpljene sve mogućnosti da se pravda dosegne političkim i/ili sudskim putem, kada nema više načina da se prema zločincima postupi na osnovu novozavetnih saveta. Tada se pribegava svetoj osveti kao starozavetnom načinu za razrešenje konflikata kako bi pravo i pravda bili zadovoljeni. Kaže se: „Ko se ne osveti, taj se ne posveti“. Takvom starozavetnom načinu obračuna s nacističkom emigracijom pribegavali su i Izraelci kada drugačije nije bilo moguće – objasnio je Raković.

Ulica

Podsetimo, 30. jula 2020. godine, Zagorska ulica u Zemunu preimenovana je u Ulicu Blagoja Jovovića. Pored želje da se srpska prestonica na ovaj način oduži srpskom junaku, ovaj čin nosi i simboličko značenje.

–Nismo bez razloga izabrali ulicu u Zemunu. Naime, za vreme Drugog svetskog rata glavna ulica u ovoj opštini nosila je ime ustaškog zločinca Ante Pavelića, a Gospodska ulica ime Adolfa Hitlera. Današnjim činom simbolično sahranjujemo pretenzije zlikovca Pavelića i na Zemun i na sve one delove koji su činili NDH – rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Kada je čula da će jedna ulica u glavnom gradu Srbije da nosi ime njenog oca, Marija Jovović je odlučila da poseti Beograd.

–Moja porodica i ja smo napisali pismo zameniku gradonačelnika Beograda u kojem smo zahvalili što jedna ulica u glavnom gradu Srbije nosi ime po našem ocu i izrazili želju da je posetimo, na šta su ljudi iz gradske uprave brzo odgovorili. Ja sam se spakovala i došla iz Argentine. Moji rođaci iz Crne Gore i ja smo veoma lepo primljeni i zahvalna sam na tome – kaže Marija Jovović.

Izvor: 24sedam.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.