Matematičar koji je proslavio Srbiju

Srpska istorija bogata je ličnostima, velikim i umnim ljudima koji su stvarali njenu kulturnu baštinu, a onda ih je kulturni sunovrat gurnuo u zaborav pa danas o njima malo i gotovo ništa ne znamo. Stranica na Fejsbuku pod nazivom „Srpski underground“, jedna je od retkih na ovoj društvenoj mreži čiji je plemeniti cilj da probudi interesovanje srpske javnosti za našu prošlost, istoriju i otrgne od zaborava te ljude koji su svojim delima zadužili srpski narod.

Uz saglasnost urednika i autora ove stranice portal “Tamo daleko”, prenosiće njihove priče, a danas vam dajemo onu posvećenu Mihajlu Petroviću Alasu.

BIO I STRASTVENI RIBOLOVAC: Mihajlo Petrović Alas

Mihajlo Petrović Alas (06.05.1868 — 08.06.1943) bio je srpski matematičar, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik Srpske kraljevske akademije.
Rođen je 6. maja 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice, kao prvo od petoro dece oca Nikodima, profesora Bogoslovije, i majke Milice rođene Lazarević, ćerke prote Novice Lazarevića.
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-85, u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem i Pavlom Popovićem, a zatim upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završio je 1889. godine. Posle toga, u septembru 1889. otišao je u Pariz radi daljeg školovanja i spremanja prijemnog ispita za upis na Višoj normalnoj školi, naučni odsek. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine.

Kao najbolji student svoje generacije prisustvovao je prijemu kod predsednika Francuske republike 1893, a isto tako i 1894. godine. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka). Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina. Odbrani doktorata je prisustvovao i poslanik Kraljevine Srbije u Francuskoj, Milutin Garašanin.
Godine 1894. godine postao je profesor za matematičku grupu predmeta na Velikoj školi u Beogradu, nasledivši na tom mestu Dimitrija Nešića, prilikom izbora imao je samo jedan glas više od protivkandidata Petra Vukićevića. Kralj Aleksandar I Obrenović ga je svojim ukazom od 3. novembra 1894. postavio za profesora matematike na Velikoj školi. Alas je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Godine 1897. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1899. godine, kada je imao 31. godinu. Bio je član akademija nauka u Pragu, Varšavi i Bukureštu, i član više naučno-matematičkih društava u svetu.
Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet među prvih osam redovnih profesora koji su dalje birali ceo nastavni kadar bio je i Mika Alas. Predavao je na Filozofskom fakultetu, gde je 1908/09 bio i dekan.
Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja i bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i naučnih društava. 1927. posle smrti Jovana Cvijića, akademici su ga predložili za predsednika Akademije, ali vlasti nisu prihvatile ovaj predlog.
Godine 1931. akademici su Petrovića jednoglasno predložili za predsednika Akademije, ali vlasti ponovo nisu prihvatile predlog. Godine 1939. postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.
Po svom naučnom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare, jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba. Njegova zasluga je posebno velika što je bio osnivač beogradske matematičke škole, iz koje je proistekao veliki broj njegovih učenika koji su nastavili njegovo delo. Sve doktorske disertacije iz matematike odbranjene na Beogradskom univerzitetu od 1912. do Drugog svetskog rata, bile su pod njegovim mentorstvom.
Bavio se ribarstvom, otuda i njegov nadimak Alas. Godine 1882. postao je ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora. Na međunarodnoj izložbi u Torinu 1911. dobio je zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva. Bio je ne samo ljubitelj, nego i dobar poznavalac ribarstva, pa je u tom svojstvu učestvovao u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austrougarskom.
Svirao je violinu, 1896. osnovao je sviračko društvo pod nazivom „Suz“. Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznat kao Mika Alas.
Mihailo Petrović bio je strastveni putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise, a napisao je i „Roman jegulje“. Objavio je i knjigu „Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti“.
Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, i posle rata je bio rezervni oficir.
Bavio se kriptografijom, njegovi šifarski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Godine 1941. on je ponovo pozvan u rat kao rezervni oficir, Nemci su ga zarobili ali su ga posle nekog vremena pustili zbog bolesti, zahvaljujući intervenciji prijatelja, princa Đorđa Karađorđevića, koji se za njega založio kod svoje tetke Jelene Savojske, kraljice Italije.
Profesor Mihailo Petrović je umro 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu 9. juna 1943, a od njega su se govorom oprostili episkop braničevski Venijamin Taušanović, akademik Milutin Milanković i rektor Univerziteta u Beogradu Nikola Popović.

Fotografija:

Prvih osam profesora Beogradskog univerziteta: Sede (sleva) – Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović Alas; stoje (sleva) – Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.