Људи губе битку с бактеријама!
У вековној и невероватној борби између клица и човека, ко побеђује? Ово је кључно питање др Јованке Војић-Кејн(47), Bеограђанке, данас изузетно цењеног микробиолога државног универзитета у америчкој савезној држави Монтана, на које тражи одговор. Она у свом истраживању прати микроорганизаме отпорне на антибиотике због којих пацијенти остају дуже у болници што изискује веће здравствене трошкове, изазива компликације па чак доводи и до смртног исхода.
„Отпорност микроба на антибиотике је један од највећих савремених медицинских проблема“, каже Јованка Војић-Кејн, ванредни професор на Одсјку за микробиологију и имунологију факултета МСУ-а. „Имамо више од два милиона инфекција годишње у америчким болницама, а процењује се да је чак 100 000 људи умре.
Али ни ова шестоцифрена бројка не даје комплетну слику, упозорава она.
„У стварности, то је огроман глобални проблем, јер не заборавимо многи добију инфекцију која је отпорна на атибиотике а да нису у болници. С тога су размер овог проблема прилично потцењене“, истиче Јованка Војић-Кејн.
Њено примарно истраживање усмерено је на стафилококу ауреус, бактерију која је врло брзо постала отпорна на скоро сваки антибиотик који се данас користи.
Чак 95 одсто ових бактерија отпорно је на пеницилин, а 65 и на метицилин (инфекције се називају МРСА). Истовремено, озбиљне инфекције, које су биле ограничене на болнице или друге здравствене установе и код људи са нарушеним имунолошким системом, преселиле су се и у друге установе посебно оне где су људи у блиском контакту једни са другима.
„Сада је та стопа отпорности на лекове једнака у болници и изван болница, што је јако лоше“, упозорава Јованка која на факултету МСУ ради од 2006. године.
Она је рекла да људи сада живе много дуже него раније. Просечан животни век људи се повећао за 29 година између 1900. и 1990. године, али отпорност бактерија на лекове угрожава напредак, боље санитарне услове, вакцинације и антибактеријске терапије.
„Ми данас много тога у медицини можемо, чак и код неизлечивих болести, као што је карцином, да људима продужимо живот хемотерапијом, али све теже на крај излазимо са стафилококама, које су биле све време свуда око нас, а које сада не реагују на лекове“, наводи уважена професорка.
Светска здравствена организација 2017. године објавила је списак од 12 бактерија које представљају највећу претњу по људско здравље. Три су наведена као најопасније што значи да су неки сојеви отпорни на све тренутно доступне антибиотике.
„Морамо да седнемо и откријемо одакле долази тај отпор и шта да радимо“, каже Јованка Војић-Кејн, која све више постаје водећи међународни научник у области бактеријске патогенезе.
Са великим успехом ради на МСУ пуних 12 година, на пут је извела више од 70 студената и постдипломаца и држи предавања о заразним болестима. Др Војић-Кејн је и директор програма у Монтани који активно промовише здравље америчких заједница на Аљасци.
