Ljubav jača od četnika i partizana

MOJ POGLED IZ DABLINA

Piše: Miroslav Žakula

Nedelja stigla još jedna.Kao i mnoge u našim životima. Jednoga dana kada me ne bude bilo voleo bi da ako neko bude pitao za mene da neko kaže: „To je bio čika koji je najviše voleo da piše o ljubavi. I ove nedelje biće priča o ljubavi. I to ne običnoj. Ovo je ljubavna priča o dvoje ljudi koji su zaslužili da se nikada ne zaborave dok je male varoši.

Čika Cile Marjanović za života je napravio monografiju naše varoši. Bio je fotograf. Decenijama skupljao stare slike naše varoši. Svaka mu čast na tome. Bio sam živi svedok kada je to radio. I boraveći u njegovoj kući zapazio nešto drugo što ću podeliti sa vama. I posle šezdeset godina braka čika Cile i njegova žena Goca su se voleli i brinuli jedno o drugom. Gledao sam ih otvorenih očiju. Stotine puta pomislio svaka im čast.

Čka Cile je bio iz četničke porodice, a Goca je bila iz porodice koja je simpatisala partizane. To im nije smetalo da se ludo zaljube jedno u drugo. Bilo je teško vreme. Ludila, rata, gladi i bolesti. Sve su oni to uspeli da pobede. I onda posle rata u montiranom procesu čika Cile bude osudjen na dugogodisnju robiju. Mislim da je trinajst godina u pitanju. Strašne su to stvari. Sve je to opisao naš Cile u knjizi: „Oprosti im sine.“

Goca sa dvoje male dece ostaje da čeka svoga muža da se vrati iz zatvora. Brinula se o deci ljubavi koju dobila sa Ciletom. Nijednom nije posustala. Bilo je i gladi, nemaštine i okretanja glava jer bila je žena čoveka koji je na robiji. Prkosno i hrabro verovala je u nevinost svoga muža. Ona je svoj rat vodila kada je onaj svetski drugi, odavno bio završen. Naša Penelopa. Ili bolje reći ta ljubavna priča zaslužuje knjigu, film. Naši Orkanski visovi ili Prohujalo sa vihorom.

Da Goca nije tako strastveno čuvala njihovu decu i borila sa svim nepravdama ni čika Cile ne bi izdržao. Strašno su bili teški uslovi života u komunističkim tamnicama tih godina. I decenijama posle gledao sam ih kako se zaljubljeno gledaju.

-Dragoslave obuci prsluk, hladno je – bdela je nad svojim mužem, ljubavi njenog života.

-Ne diži tu torbu Goco, teška je, ja ću – govorio je čika Cile.

I kao mnogo puta u ovoj životnoj priči porodice Marjanović pobedila je ljubav. Pobedila je i četnike i partizane. I nepravde i glad i duševne boli. Prava ljubav, iskrena iz duše jača je od svega. Danas su došla neka druga vremena. Mnogo manje časna. Neka neko drugi piše o njima. Ja ću da zajedno sa vama da slavim ljubav. Još uvek je ima negde. E to negde moramo pronaći. Vratiće se vreme ljubavi jednoga dana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.