Gol i titula za ćerku na samrti

Danas se igra finale Evropskog prvenstva u fudbalu. Titulu najbolje reprezentacije na starom kontinentu poneće Egleska ili Italija, ali ovo nije priča o tome već o jednom Dancu i danskoj reprezentaciji, koja je umesto tadašnje Jugoslavije, ni kriva ni dužna došla na takmičenje i pobedila. Kim Vilfort je istinski junak ove tragične priče o neizmernom bolu ali i radosti po kojoj je 2015. snimljen i film „Leto 92“.  Evo teksta o tome:

„Sećate se gotovo čarobne, bajkovite pobede danske reprezentacije na Euru 92. Postoji i druga strana ove bajke, ali ona nije smešna, (štoviše zastrašujuća) već božanska.

1992. godine iz političkih razloga jugoslavenska reprezentacija suspendovana je iz takmičenja održanom u Švedskoj.

Ovaj događaj, tipični „Crni labud“, doveo je do činjenice da je danska reprezentacija koja nije stigla na turnir i bila je na odmoru u odmaralištima pozvana da zamijeni Jugoslavene.

Isprva niko u Danskoj nije verovao ovoj vesti, svi su mislili da je to šala. Tada trener Danaca Ričard Meler-Nilson nije verovao u to, kasnije, kad je postalo jasno da ovo nije izmišljeno, počeli su okupljati danske fudbalere iz svih odmarališta sveta, bila je to vrlo teška stvar , makar samo zato što su fudbaleri mislili da je sve rešeno .. i obesili kopačke.

Trener je teškom mukom uspeo nagovoriti igrače da dođu na mesto okupljanja reprezentacije. Na primer, Mihael Laudrup nije došao, bio je u sukobu s trenerom i nije želio prekinuti odmor, pogotovo jer su svi na svijetu shvatili da Danci na turnir idu kao statisti. Meler-Nielson je to razumeo, pa je zamolio igrače da ne prekidaju odmor jer su ga nakon tri utakmice svi mogli nastaviti. Tim nije imao plan treninga, nije imala analizu protivnika, baš ništa. Ideja je bila da izađu na teren,(bukvalno) dodirnu loptu i onda vide šta dalje.

Takođe je Kim Vilfort u početku odbio prvenstvo, razlog je strašan, njegova kćerkica umirala je u bolnici gde su ležali pacijenti s karcinomom. Trener i momci shvatili su u kakvoj je užasnoj situaciji bio. Ponuđeni su mu bili svi uslovi koje je mogao sam da odabere. Odbio je.

Ali, bolesnoj devojcici je postalo bolje, a ona i supruga zamolili su ga da ode na prvenstvo. Trener Nilson dopustio je Vilfortu da se vrati u Dansku odmah nakon meča, jer je sve bilo vrlo blizu.

Prvu utakmicu Danska igra nerešeno s Englezima, u drugoj gubi od Švedske, devojčici je bilo opet loše, a tokom pauze njegova supruga traži Vilforta da se hitno vrati u Kopenhagen. Vilfort je soakovao kofere, odlazi i moli drugove da ga ne čekaju, odlučio je napustiti prvenstvo. Svi sve razumeju, Kim odlazi.

Utakmicu s Francuskom gleda u bolnici sa svojom ćerkom. Danska otvara rezultat, Francuska izjednačuje, sve se utišalo, ali na samom kraju Elstrup je postigao pobednički pogodak za Dansku.

Vilfort vidi kako cela bolnica odzvanja sretnim povicima, iznenada oživljavaju bolesni, nesretni ljudi kojima gotovo ništa nije ostalo za život, ljudi koji stenju i plaču od strašnih bolova, ćelavi, mršavi, iscrpljeni i izgubivši sjaj u očima, a on uokolo vidi sretne ljude. Gleda kako se raduju, vidi svoju sretnu ćerku. Zaboravili su na svoju fatalnu bolest, sretni su, barem za vreme trajanja meča, zaboravili su na svoju muku. Vilfort se zaključava u ormar i plače. Vilfortu se srce slamalo od radosti i boli.

U polufinalu Dansku čeka gotovo nepobediva Holandija, koja je bila i jedna od glavnih kandidata za pobjedu i osvajanje prvenstva. U sastavu Van Basten, Rajkard, Kuman, Gulit, Bergkamp, ​​Blind, Frank de Bur, Van Brekelen, žude za pobedom, nema im premca. Vilfort se nakon epifanije u bolnici i zahteva bolesnikai svoje ćerke, vraća u reprezentaciju.

Zna, seća se, za koga igra Danska, za koga mora postići pogodak, seća se što će smrtno bolesne ljude malo učiniti sretnijima. Nakon regularnog vremena 2-2. Počeli su penali, Basten užasno puca. Umoran, mršav, sav pod stresom, u teškoj mentalnoj situaciji, Kim Vilfort dolazi do tačke. Gleda u nebo, gleda prema Kopenhagenu, i pogađa. Suze su mu u očima, jer zna da su njegova ćerka i svi bolesnici sada na odelenjima, srećni i zaboravili sve svoje nevolje ispred televizora.

Danska u finalu slična bajci koju je napisao drugi Danac, pisac bajki Hans Kristijan Andersen. Nakon meča odmah je otišao u Dansku, njegova se kći osećala jako loše. Sedmogodišnja Lin umirala je. Vilfort odbija igrati u finalu, ali njegova obitelj i sve bolesne klinike doslovno ga izbacuju s odela i zahtevaju povratak i osvajanje Europskog kupa za njih. To je i sama ćerka tražila kad našla snage za razgovor.

Svi se sećate finala s Nemačkom, Danci rano stižu do prednosti, zatim ih Nemci pritiskaju, već su bili blizu izjednačenja rezultata, ali 11 minuta pre kraja utakmice Kim Vilfort postiže svoj najvažniji pogodak u životu, i ostvaruje san cele nacije…

Ali, mislio je samo na one koji su sada tamo, umirući od bolova i očaja na odeljnima, slavili uspeh. Shvatio je da fudbal i pobeda, ljude spašava donekle iz njihovog bolnog pakla. On, svi, celi tim, učinio je to zbog njih, zbog svih njih i zbog umiruće Lin.

Kimov pogodak u finalu Nemcima smatra se jednim od najemotivnijih i najtragičnijih golova u istoriji fudbala. Ova letna priča o danskoj reprezentaciji bit će uvrštena u „zlatni fond“ fudbalske istorije.

Lin Vilfort umrla je nekoliko dana nakon finala. U posljednjim satima svog života rekla je da je ponosna na oca. Ostvario joj se san Danska je pobedila, a tata je bio jak. Pre njene smrti, sanjao je da vidi ovskvu priču o danskoj reprezentaciji, a i ona ju je videla. Bila je to bajka napisana za nju i za ljude poput nje. Bili su sretni tog leta.

Godinu dana nakon Evropskog prvenstva, Kim i Mina Vilfort dobili su ćerku Rike“.

Tekst: Rovshan Kerimov/Naslovna fotografija: Ćerka i supruga Kima vilforta u bolničkoj postelji