Лебац сутра немојте послати

На данашњи дан, 21. октобра 1941. године обележавају се три крвава дана у којима су Немци у Крагујевцу стрељали 3.000 људи, а међу њима је било и 300 крагујеваћких ђака и професора и петнаесторо деце старости између осам и 15 година.

Уочи овог масакра, незапамћеног у цивилизованом свету стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”.

• Инжењер Никола Симић стрељан је заједно са сином Александром, а ово је била његова последња порука породици.

“Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози.”

• “Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу”, била је последња порука Александра, гимназијалца од 18 година.

• Гимназијалац Љубиша имао је само 17 година када су га извели пред стрељачки вод, а родитељима је оставио поруку: “Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”.

Нажалост, његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан истог дана.

• “Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом, Лело, али ти одгоди. Жао ми је”, поручио је својој породици радник Лазар Петровић.

• Гимназијалац Павле Ивановић је свом тати написао: “Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата, иди код директора ако вреди.“

• Књиговођа Јаков Медина опростио се уз речи: “Лебац сутра немојте послати”, бринући о томе да не протраће узалуд драгоцени хлеб.

• “Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине, и без мене”, написао је човек, вероватно својој ћеркици.

• Међу њима је и један очајан отац, који је стигао да поручи малишанима: “Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму, децо, и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза.”