Лебац сутра немојте послати
На данашњи дан, 21. октобра 1941. године обележавају се три крвава дана у којима су Немци у Крагујевцу стрељали 3.000 људи, а међу њима је било и 300 крагујеваћких ђака и професора и петнаесторо деце старости између осам и 15 година.
Уочи овог масакра, незапамћеног у цивилизованом свету стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”.
- Инжењер Никола Симић стрељан је заједно са сином Александром, а ово је била његова последња порука породици.
“Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози.”
- “Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу”, била је последња порука Александра, гимназијалца од 18 година.
Гимназијалац Љубиша имао је само 17 година када су га извели пред стрељачки вод, а родитељима је оставио поруку: “Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”.
Нажалост, његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан истог дана.
- “Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом, Лело, али ти одгоди. Жао ми је”, поручио је својој породици радник Лазар Петровић.
- Гимназијалац Павле Ивановић је свом тати написао: “Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата, иди код директора ако вреди.“
Књиговођа Јаков Медина опростио се уз речи: “Лебац сутра немојте послати”, бринући о томе да не протраће узалуд драгоцени хлеб.
“Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине, и без мене”, написао је човек, вероватно својој ћеркици.
Међу њима је и један очајан отац, који је стигао да поручи малишанима: “Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму, децо, и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза.”
