Комшије газе ћирилицу, а ми мењамо уџбенике због њиховог језика

Заштитник грађана Србије Зоран Пашалић по притужби Националног савета хрватске националне мањине покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Завода за унапређивање образовања и васпитања и надлежног министарства и утврдио да формулација у уџбенику не одговара заштити права и слобода националних мањина у Републици Србији. И да Хрвати говоре хрватски, Бошњаци бошњачки, а Црногорци црногорски језик.

Професор Филолошког факултета Мило Ломпар негодује због овакве одлуке Заштитника грађана. Он каже да ово питање има више слојева, и да није размотрено како треба. Први је, каже, строго лингвистички, реч је о српском језику који се некад називао српско – хрватски или хрватско – српски.

„Ради се о политичкој инструментализацији која има за циљ да и језички потврди оно што се догодило при распаду Југославије. Проблем је у томе што се Заштитник грађана успоставља као фигура која управља стварима са којима нема никакве везе. Њега би требало укинути и да нам директиве стижу право из Брисела“, каже Ломпар.
У реаговању Заштитника грађана стоји да дефиниција да мањине говоре српским језиком негира постојање језика националних мањина, што је у супротности и са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима коју је Република Србија ратификовала, посебно што се хрватски и босански језик користе у званичној службеној употреби у нашој земљи.
Професор Ломпар каже да је наша земља у положају да мора да слуша друге, а истовремено, у земљама бивше Југославије ствари стоје потпуно другачије. Српски језик је угрожен и у институцијама и ван њих.
„У Хрватској разбијају ћириличне табле. Да ли можете да пишете ћирилицом, наравно да не, то никога не узбуђује, ни тамо, ни овде. Насупрот томе, ми свакога дана морамо да радимо оно што нам се нареди, ма колико то било бесмислено. Погледајте статус српског језика у Црној Гори, зашто би се било шта мењало у Црној Гори, кад ми хоћемо да уведемо црногорски“?
Упитан зашто лингвисти нису раније инсистирали на отварању полемике о овом проблему, Ломпар каже да лингвисти не могу ништа да ураде, јер је ово питање државе, односно власти. Језик је, каже, нажалост, искључиво питање политике.
„То је природни продужетак културног инфериоризма који је преузет из титоистичке Југославије. Гледамо потпуно исту инфериорну методологију где сваки пут српски политичари притискају српску јавност, српску научну заједницу, а српска научна заједница не може ништа друго, већ само да одговори на импулсе онога што јој шаљу политичари. Научна заједница нема никакву аутономију, нема ни храброст“, тврди професор Ломпар.
Он додаје да наши политичари не схватају да су промене везане за језик, заправо кључне промене, које с временом у потпуности мењају све.
„Сутра ће се утврдити да у Војводини људи говоре хрватски да је у складу с тим Суботица била део бановине Хрватске, јер домицилно становништво говори хрватски. Прећи ће се на територијално, на етничко или неко друго питање. То су просто фазе једнога приређеног стања. Исто имате у Украјини. То је оно што је срце комунистичког поретка, што идеално одговара тежњама западне колонијализације православних, у овом случају, словенских народа“.
Он додаје да наши политичари не схватају да су промене везане за језик, заправо кључне промене, које с временом у потпуности мењају све.
„Сутра ће се утврдити да у Војводини људи говоре хрватски да је у складу с тим Суботица била део бановине Хрватске, јер домицилно становништво говори хрватски. Прећи ће се на територијално, на етничко или неко друго питање. То су просто фазе једнога приређеног стања. Исто имате у Украјини. То је оно што је срце комунистичког поретка, што идеално одговара тежњама западне колонијализације православних, у овом случају, словенских народа“.

Заштитник грађана Зоран Пашалић одбио је да прича за Спутњик на ову тему, зато што сматра да је професор Ломпар, поред стручног, изнео и свој лични, па и политички став.

„Полемика на ову тему може само да направи правни хаос. На ову тему могу да говорим само као правник, легалиста, у смислу потврђивања одређених законских одредница и Устава у коме дословце пише да се права националних мањина не могу смањивати. Немам право ни на лични став, јер штитим права грађана на територији Републике Србије“, каже Пашалић.
У ресорном министарству наводе да издавачи имају рок до 15. маја 2022. године да поднесу захтев за ново издање уџбеника са изменама и допунама. Од издавача је затражено да све примерке уџбеника који су још увек на тржишту обезбеде исправком објављеног текста у виду одштампане исправљене странице припојене постојећој страници у уџбенику.
Извор: Спутњик/Сенка Милош

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.