Ко је био Рига од Фере и зашто су га Турци задавили?

На данашњи дан, 24. јуна 1798. године у Небојшиној кули, подно Калемегдана у Београду, Турци су задавили Ригу од Фере, грчког револуционара, националног хероја, песника и политичког мислиоца. Заједно са њим убијено је и пет његових сарадника. Мада Рига од Фере није живео у Београду једна улица у центру носи његово име, а у знак захвалости за све што је урадио за балкнаске народе у главном граду Србије постоји и споменик са његовим ликом. Рига од Фере је био вођа грчког покрета за независност од Османског царства, али и прва жртва устанка против  Османлија.

Рођен је у богатој породици цинцарског порекла у Велестину у Тесалији, близу античке Фере. Након школовања постао је учитељ у насељу Кисос. Када је имао двадесет година убио је једног виђенијег Турчина, па је побегао на Олимп, где се придружује скупини војника под вођством Спире Зере. Касније се придружује монасима на Атосу. Примио га је Косма старешина манастира Ватопеда. Затим је отишао у Константинопољ, где је био секретар фанариота Александра Ипсилантија.

Потом је отишао у Букурешт на школовање, научио је неколико језика и постао је службеник влашког кнеза Николаса Маврогенаса. Када је избио Руско-турски рат 1787—1792 био је задужен за инспекцију војске у Крајови. Ту је постао близак пријатељ отоманског официра Османа Пазваноглуа. Упознао се и са побуњеничким пашом од Видина, кога је спасао од Маврогенасове освете.

У то доба чуо је за Француску револуцију, па је поверовао да је нешто слично могуће и на Балкану. Веровао је у самоопредељење православног становништва унутар Османског царства. Рига од Фере тим поводом се састао са грчким епископима и побуњеничким вођама тражећи подршку за устанак.

После Маврогенесове смрти вратио се у Букурешт где једно време радио као преводилац при француском конзулату. Тих дана  написао је чувену грчку верзију Марсељезе, химне француских револуционара. Та верзија је позната преко Бајроновог цитата „синови Грка, устаните“.

Око 1793. Рига од Фере је отишао у Беч. Циљ му је био да тражи од Наполеона помоћ и подршку. У Бечу је живело доста Грка, па је ту уређивао грчке новине Ефемерис. Направио је и штампао је мапу Велике Грчке, која би обухватала и Константинопољ. Штампао је памфлете узимајући у обзир идеје Француске Револуције. Били су то Декларација о правима човека и грађанина, Нови политички устав, Становници Румелије, Мала Азија, Егејска Острва и Кнежевине Влашка и Молдавија. Те памфлете је намеравао да дели да би подстакао општебалкански устанак против Османског царства. Штампао је и многе грчке преводе страних дела. Своје песме је сакупио у једном рукопису, а штампане су после његове смрти 1814.

Започео је и дописивање са Наполеоном. Послао му је табакеру направљену од ловоровог корена из Аполоновог храма. Настојао је да види славног генерала у Венецији. Док је путовао према Венецији издао га је један грчки трговац. У Трсту су га ухапсиле аустријске власти, које су биле савезник Османског царства, а биле су забринуте због идеја Француске револуције. Аустрија га је предала турском управнику Београда, који га је заједно са сарадницима затворио у Небојшину кулу, где су мучени. Ригу од Фере намеравали су да пошаљу у Константинопољ да му лично султан Селим III одреди казну, али су се плашили да га његов пријатељ Осман Пазваноглу не ослободи па су га задавили, а његово тело бацили у Дунав. Кажу да су последње речи овог великог човека биле: „Ја сам посејао богато семе. Долази час када ће моја земља брати славно воће”.

Рига од Фере је писао модерним грчким језиком и својим песмама подстицао је Грке на револуцију. Писао је о окрутном турском систему данка у крви, о тлачењу, о забрани учења грчке историје и језика, о конфискацији цркви и претварању у џамије. Рига је написао много књига и песама о грчкој историји и постале су јако популарне. Једна од најчувенијих је Турио у којој је написао: „Боље је живети један сат као слободан, него четрдесет година бити роб.”