Књига која руши лажи Ватикана и Беча о Србима
Петар Милатовић Острошки у свом капиталном делу објављује прећутана српска јеванђеља, хрисовуље и зборнике из Средњег века, имена око 60 непознатих српских писаца тог доба и 340 српских центара духовности и писмености
Пише: Видак Стојовић
Ускоро ће бити објављено капитално дјело „Сабрани староставни српски списи“ са благословима +Митрополита Амфилохија и епископа +Атанасија који су ово капитално дјело благословили у новембру 2019. године. Писано је из пера чувеног српског националног прегаоца Петра Милатовића Острошког, аутора 42 књиге на српском и њемачком језику.
Књиге овог изузњтног ствараоца и истраживача превођене су на неколико свјетских језика, а студија „Сабрани староставни српски списи“ угледаће свијетло дана у новембру ове године у издању неколико удружених издавача из Републике Српске и Црне Горе.
Ово је научна студија на бранику српских виталних интереса о златној српској средњовјековној књижевности коју су бечко-берлинскa школа и Ватикан бацили у запећак. У њој је објављено 48 прећутаних јеванђеља, псалтира, апостола, минеја, зборника, хрисовуља.
Такође је откривено 60 прећутаних средњовјековних српских писаца са свим подацима и цитатима из њихових дела. На крају ове значајане студије, великог формата (А4) у тврдом повезу са златотиском, објављено је преко 340 српских средњовјековних центара духовности и писмености, што овој студијиделу даје изузетно велику важност.
Аутор Петар Милатовић Острошки у својој уводној ријечи подсјећа:
„Њемачка академија наука се при крају XX вијека, тачније речено 1980. године, одрекла такозване „нордијске“ историјске школе из XIX вијека, али јој је и даље одана Српска академија наука и умјетности (САНУ). Ватикан је посијао сав раздор међу Србима још од сукоба браће Светог Саве – Вукана и Стефана да би касније кумовао масонско-комунистичком и нацифашистичком стварању вјештачких нација од постојеће српске и овом студијом коју сам припремио дајем свој скромни допринос брисању из домена важности лажних нација.
Ватикански фалсификати
Њемачки лингвисти и историчари: Гајзе, Депен, Топер, Камајер, Илиг и многи други у својим дјелима доказују ватиканске фалсификате анализирајући средњовјековна дјела настала у вријеме ренесансе под окриљем Ватикана.
Познато је да је Ватикан у XVII вијеку организовао фалсификовање српске историје дописивањем дјела Константина Порфирогенита, а истовремено књигу Марва Орбина „Краљевство Словена“ (Il Regno de gli Slavi) Српска књижевна задруга објавила је 1968. Године без прве 244 стране.“
„За припрему ове студије користио сам огромну литературу, тачније речено 477 дјела. Списак коришћене литературе објавио сам на крају у одељку „Литература“. Такође сам користио: Енциклопедију Британика; Енциклопедију Просвета; енциклопедију Ларусе 1-5; руску енциклопедију (Большая советская энциклопедия); енциклопедију Свезнање Стари Рим и Стара Грчка; архив манастира Хиландар; Хиландарски зборник; Зборник радова Византолошког института; Архив Матице Српске; Збирку инкунабула, старих и вриједних штампаних дјела у Аустријској националној библиотеци у Бечу; Рукописни фонд Универзитетске библиотеке у Бечу; Збирку рукописних књига Народне библиотеке Србије; збирку рукописа и архивалија Националне библиотеке Ђурђе Црнојевић на Цетињу; Одјељење старе и ријетке књиге и посебних фондова САНУ у Београду; Рукописно одјељење Баварске државне библиотеке у Минхену; Википедију; Рукописно одјељење библиотеке Клементинум у Прагу; Рукописно одјељење Националне библиотеке Русије у Санкт Петербургу; Рукописно одјељење Националне библиотеке Русије у Санкт Петербургу; Рукописно одјељење Тринити колеџа у Даблину; Рукописно одјељење библиотеке Марцијана у Венецији; библиотеку Мехитариста у Бечу; Рукописно одјељење Универзитетске библиотеке у Грацу; Рукописно одјељење Универзитетске библиотеке у Салцбургу.“
Измишљене Титове нације
Уважени аутор Петар Милатовић Острошки скромно каже да је дао свој мали допринос, очекујући да се касније, попут њега самог, ангажује на овом плану неколико десетина академика у циљу даљег окривања још увијек скривених српских бисера по свијету.
Ову изузено значајну научну студију треба да има свака српска кућа како би се српски национ убудуће зналачки научним путем бранио од свих насртаја антисрпскиј хијена.
Напомињем на крају да са овом научном студијом уважени Петар Милатовић Острошки побија Титову „црногорску нацију“, насталу 1945. године са списима Зећанина који је 1018. године написао Житије Јована Владимира, првог канонизованог свеца у Српској православној цркви. Затим са списима из Охридске архиепископије поништава Титову „македонску нацију“, а са Повељом Кулина Бана поништава Титову „муслиманску“, или „бошњачку“ нацију. Укратко речено, овом антологијском студијом Петар Милатовић Острошки буквално руши све антисрпске злоупотребе берлинско-бечке школе и Ватикана, због чега ће му српско потомство бити трајно захвлано и то је историсјка неминовност послије оваквог капиталног дјела на бранику српских виталних интереса!
Да закључим, Петар Милатовић Острошки са овом изузетно значајном студијом урадио је више него неколико десетина академика, па чак и цијела САНУ која је сервилно деценијама прећуткивала оно што нам је неуморни и умни Петар Милатовић Острошки приредио овим капиталним дјелом!
Ово дело треба да има свака српска кућа!