Kako glasa dijaspora

Država Srbija otvorila je platofrmu za prijavljivanje glasača u inostranstvu, ali mnogi Srbi u rasejanju ne ostvaruje svoje pravo glasa, pitanje je zašto na izbore izlazi jako malo ljudi iz dijaspore

Piše: Marko Lopušina

Dok se traje predizborna kampanja predsednika Aleksandra Vučića, naprednjaka i opozicije, u trećoj nedelji avgusta 2026. godine vlast je otvorila specijalni sajt „Uključi se“ za birače iz rasejanja. Ovaj sajt www.ukljucise.info pokrenut je kao informativno mesto za građane Srbije koji žive u inostranstvu i žele da prate postupak glasanja na izborima u Srbiji. Na sajtu su objedinjeni vodiči, rokovi i korisni linkovi, sa posebnim fokusom na proveru biračkog spiska, prijavu za glasanje van Srbije i sam izborni dan.

Prema državnim zvaničnim podacima u Srbiji ima 6,6 miliona glasača, a u srpskom rasejanju još 51.000.  Srpsku dijasporu poslednjih meseci aktivno posećuju dvojica državnih činovnika, ministar bez portfelja za dijasporu Đorđe Milićević i v.d. direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Vladimir Kokanović.  Pored toga što razvijaju državni odnosa sa iseljenim narodom iz Srbije i srpskih zemalja (BiH, Crna Gora i Hrvatska), Milićević i Kokanović u rasejanju šire priče o vladavini SNS-a i Aleksandra Vučića.

Ranijih godina država je organizovala izbore u rasejanju u 40 zemalja širom sveta. Istraživanje Srba u rasejanju pokazala su da je na izborima 2023. godine 53 odsto građana u dijaspori nije glasalo, a 22 odsto bilo je bez prava glasa. Ukupno bez glasanja je bilo 75 odsto prijavljenih srpskih državljana u dijaspori. Glasalo je samo 32 odsto njih u inostranstvu, a 13 odsto je glasalo kod kuće u Srbiji.

         Birači državljani Srbije

Grupa srpskih državljana i birača u inostranstvu bila je politički diskriminisana dugi niz godina, od prvih višestranačkih izbora održanih 1990. godine pa sve do 2006. godine kada su naši državljani iz dijaspore po prvi put mogli da glasaju u diplomatskim predstavništvima Srbije u zemlji u kojoj žive.

Sve do tada, po zakonu o izboru narodnih poslanika (član 10.) jedan od uslova koji je trebalo ispuniti za sticanje biračkog prava, pored punoletstva, poslovne sposobnosti i državljanstva, bio je i prebivalište u Republici Srbiji. Prebivalište u Srbiji je bio jedan od uslova za sticanje biračkog prava koji su naši državljani koji su želeli da glasaju, mogli ispuniti uz dodatne troškove vezane za putovanje u Srbiju.

Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005.) u članu 13a. ustanovljena je posebna evidencija birača u inostranstvu za svaku stranu državu. U nju su upisivani sledeći podaci: redni broj; ime i prezime; lični broj; pol; godina rođenja; mesto poslednjeg prebivališta birača pre odlaska u inostranstvo, odnosno mesto poslednjeg prebivališta jednog od njegovih roditelja; podaci o mestu boravišta birača u inostranstvu; i primedbe i napomene. Evidenciju vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave, a organ nadležan za vođenje biračkog spiska dužan je da o svakoj promeni u posebnom biračkom spisku odmah obavesti nadležno ministarstvo. Posebna evidencija birača u inostranstvu ni do danas nije uspostavljena.

Aktuelno zakonodavstvo propisuje da se birač koji živi u inostranstvu i dalje upisuje u birački spisak prema poslednjem prebivalištu u Srbiji, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od roditelja, iako se u birački spisak upisuju i podaci o njegovom boravištu u inostranstvu, jer poseban birački spisak za ove birače ni do danas nije uspostavljen.

Na izborima u oktobru 2026. u inostranstvu mogu da glasaju samo državljani Srbije, dakle gastarbajteri i iseljenici sa srpskom adresom boravka u otadžbini i sa srpskim pasošem. Specijalni sajt „Uključi se“ navodi osnovne korake za glasanje iz inostranstva: proveru podataka u Jedinstvenom biračkom spisku, pripremu potrebnih dokumenata, podnošenje zahteva preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva i informacije za dan glasanja.

Prema pravilima birači iz rasejanja podnose zahtev preko ambasade ili konzulata Republike Srbije kako bi se u birački spisak uneo podatak da će glasati u inostranstvu. Rokovi se određuju nakon raspisivanja svakih izbora, zbog čega je važno pratiti zvanične objave Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva spoljnih poslova i nadležnih diplomatsko-konzularnih predstavništava za nove parlamentarne i predsedničke izbore.

Ne znam zašto, tek novi sajt je trenutno namenjen biračima iz Nemačke, Austrije i Švajcarske. Pa se ova platforma kao vodič za glasanje u dijaspori odnosi na izbore srpskog rasejanja upravo u ovom regionu. Država Srbija, inače, nema tačan podatak , odnosno broj srpskih državljana u inostranstvu, kao ni tačan broj svih Srba sveta u rasejanju. Otuda nema ni tačan broj srpskih državljana sa pravom glasa.

Čini mi se da država Srbija i vlast nemaju jaku političku volju za ostvarivanjem glasačkog prava srpskih državljana u inostranstvu. I da su izbori u srpskoj dijaspori za državu Srbije previše komplikovan i mnogo skup politički process, pa se od njega olako odustaje.

Ukoliko želi da glasa u inostranstvu birač je suočen sa nepotrebno komplikovanom procedurom koja se sprovodi u svakom izbornom ciklusu iznova i u veoma kratkom vremenskom roku. Napominjem da je na parlamentarnim izborima 2023. godine glasalo 31.552 građana iz dijaspore, što je činilo 0.8 odsto od ukupnog broja izašlih.

            Pet problema

Praksa je pokazala da najviše glasača u dijasopri ima kada su istovremeno parlamentarni i predsednički izbori. Tako je bilo 2008. godine kada je izašlo rekordnih 51.217 glasača. Bila je to trećina tadašnjih srpskih birača koji su glasali. To je strašno malo s obzirom da prema mojim podacima u inostranstvu ima oko pola miliona srpskih državljana i potencijalnih birača. Najviše ih je u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, Skandinaviji, SAD, Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji i Republici Srpskoj, odnosno BiH.

Po meni glavni razlog za mali broj srpskih državljana iz rasejanja koji su se prijavljivali za glasanje je taj da država Srbija decenijama ne želi da čuje politički stav Srba u rasejanju, ne ostvaruje njihovo pravo glasa, već samo fingira svoj odnos prema iseljenom narodu i državljanima. Zato na izbore izlazi jako malo ljudi iz dijaspore.

Prvi problem je taj što država Srbija nikako ne omogućava biračima iz dijaspore da glasaju koristeći elektornsku poštu, odnosno putem Interneta, društevnih mreža i namenskih platformi. I dalje je praksa države da se glasači u inostranstvu prijavljuju srpskim amabsadama i konzulatima, da bi ušli na glasački spisak. Poznato je iz starih vremena da srpski iseljenici i emigranti ne vole državne spiskove koje Srbija pravi o njima. A dešava se i da diplomatski službenici ne obaveste na vreme glasače da su birači na određenom biračkom mestu.

Drugi problem je što se u dijaspori glasa na izbornim mestima u ambasadama i konzulatima. Biračka mesta se, međutim, otvaraju uslovno – tek kada se prijavi 100 Srba birača, tada će biti otvoreno biračko mesto i ostvareno pravo glasa. U velikim i prostranim zemljama birači moraju da pređu i hiljadu kilometara da bi glasali u ambasadi Srbije. U SAD, Kanadi, Rusiji, Skandinaviji, Australiji to znači da srpski državljanim u tuđini mora da uzme slobodne dane na poslu da bi putovao u udaljeni grad, glasao, noćio i vrtaio se kući i na posao. A to plaća iz svog džepa.

Treći problem sa glasanjem srpskih državljana u inostranstvu jeste njihov politički stav protiv vladavine SNS-a u Srbiji i naklonjenost glasačkog mnenja srpske dijaspore prema opoziciji i oponentima aktuelna vlasti. Na poslednjim izborima u rasejanju srpski birači u Nemačkoj, SAD i Velikoj Britaniji glasali svu protiv vladajuće koalicije. U Austriji, koja ima više od 100.000 srpskih državljana, na prime,r za vlast je glasalo samo 3600 birača.

Četvrti, po meni najvažniji problem za ostvarivanje prava glasa iseljenih Srba i birača sa srpskim paošem je nedostatak nacionalne sveti kod našeg iseljenog naroda. Name, Srbi su u inostranstvu narod sa najvišom stopom uzimanja stranog državljanstva, koje ponegde (Austrija) podrazumeva i odricanje od srpskog. U Nemačkoj, Austriji, SAD i Australiji po 90.000 Srba uzeli su državljanstvo ovih zemalja. Ljudi poreklom i boravkom iz Srbije odrekli su se time svog nacionalnog identiteta i svog prava da glasanjem utiču na političko i društveno stanje u svojoj otadžbini.

Agitacija, koju poslednjih godina sporovode simpatizeri vladajuće koalicije u dijaspori svodi se na to da svaki “naprednjak” u rasejanju treba na izbore da dovede 10 glasača “za vlast”. Ovim procesom komanduju naši ambasadori. Za ove izbore broj vrbovanih glasača je podignut na 20.

Prema podacima Republičke izborne komisije, 2023. godine u srpskoj dijasppori je koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 17.797 glasova, koalicija Srbija protiv nasilja 8.640, a lista oko Socijalističke partije Srbije (SPS) 1.102 glasa. SPS najavljuje samostalan izlazak na narednim izborima, pa očekujem da dijaspora neće podržati Ivicu Dačića, jer ga smatra lošim političarem i ministrom koji “tuče svoj narod”.

       Studenti bude rasejanje

U suštini akcija i agitacija vladajuće koalicije za “novih 10 glasača” u dijaspori   nije dala dobre rezultate, jer je u tuđini teško utvrditi i proveriti ko je srpski državljanin i birač, a ko Srbin iz otadžbinskih zemalja. Dešava se da, na primer, u zemljama gde su Srbi iz Srbije većina u srpskoj zajednici, da njihova udruženja i klubove vode Srbi iz Bosne. Da u hramovima SPC u zemljama gde su Srbi iz Srbije brojniji, služe sveštenici koji nisu iz Srbije.

Praksa je i da se neki funkcioneri srpske zajednice, Srbi iz Bosne predstavljaju i nastupaju kao da su iz Srbije. Sve to smeta Srbima iz Srbije, koji su većina u srpskoj koloniji u Austriji, Fransuskoj, Skandinaviji, da izbegavaju aktivnosti u udruženjima, klubovima, parohijama, crkvama i čak i ambasadama Srbije.

Problem za birače srpskog državljanstva u inostranstvu je i prejaka podrška zapadnih država vladajućoj koaliciji. I tendencija političkog umanjivanja broja Srba i njihova deoba u državama EU. Naime, prilikom popisa stranaca više se u EU ne postavlja pitanje koje si nacionalnosti i kog si državljanstva, već pitanje kojim jezikom govoriš u kući i u kom mestu si rođen. Time su Srbi državljani sa pravom glasa pretvoreni u Nemce i Austrijance, u Bosance, Hrvate i Crnogorce, ako su rođeni van Srbije.

Ipak, primento je da je srpska dijaspore, a posebno iseljeni Srbi iz Srbije, u poslednjnjih 20 meseci aktivni u podršci Studentskog pokreta. Skupovi pod parolom “Dijaspora odlučuje – studenti pobeđuju” održani su u Berlinu, Štutgartu, Hamburgu, Frankfurtu, Diseldorfu, Minhenu, Kalsrueu, Frankfurtu, Beču, Gracu, Lincu, Tuluzu, Salsburgu, Parizu, Strazburu, Rimu,Trstu, Firenci, Milanu, Londonu, Kembridžu, Dablinu, Korku, Ženevi, Cirihu, Bazelu, Briselu, Utrehtu, Lisabonu, Barseloni, Madridu, Malagi, Vaalensiji, Valeti, Pragu, Atini, Rajkeviku i Kopenhagenu.

U Sjedinjenim Američkim Državama skupovi su održani u Njujorku, Vašingtonu, Bostonu, Čikagu, Los Anđelesu, Majamiju, San Francisku, Sijetlu, Nantaketu i Ostinu, dok su se građani u Kanadi okupili u Torontu, Vankuveru, Montrealu, Edmontu i u Australiji u Melburnu i Brisbejnu.

       Politička asocijacija ProGlas se trudi da ojača masovnost srpske dijaspore i njene veze sa izborima kroz program razgovora sa građanima iz dijaspore u okviru akcije “Bez tebe nema ni nas”. ProGlas sarađuje sa organizacijama iz dijaspore : Skupština u rasejanju, Frankfurt uz studente i Štutgart za proteste. Cilj akcije Studentskog pokreta je da se „dijaspora aktivno vrati u razgovore i delovanje koji se tiču budućnosti Srbije, ali ne simbolično, već stvarno, glasno i vidljivo“.

Očekujem da će vladajuća kolacija, ma kakva bila pred izbore, da pripremi svoje akcije kako bi sprečila aktivnosti Studentskog pokreta u srpskom rasejanju. Jedna od tih mera može biti sužavanje izbornog područja na ove tri države, koje su na platoformi “Uključi se”.  U tom slučaju ovo neće biti izbori, već fingiranje glasanja u srskom rasejanju.