Како је од напуштеног града у Егеју створен рај за туристе

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Грци са Алонисоса доказали су да су прави мајстори да од некада разрушеног села на врху брда, од напуштених кућа без кровова и гомиле разбацаног камена, направе туристичку меку која данас доноси огроман приход.

Стара Алонисос, Хора или Палио Хорио, како је овде зову, можда је један од најбољих примера како се несрећа, уз много времена, стрпљења, новца и памети, може претворити у туристичко благо. Оно што је после катастрофалног земљотреса 1965. године изгледало као место осуђено да остане само успомена на некадашњи живот острва, данас је препуно туриста, таверни, кафића, продавница, сувенирница, обновљених камених кућа и апартмана са погледом који се пружа преко готово читавог Егеја.

Није то новинарско-репортерско претеривање. На званичном грчком туристичком порталу Visit Greece о Старом селу Алонисоса пишу као о „старој престоници поново рођеној захваљујући љубави“. Наводе да је реч о једном од најбоље очуваних средњовековних насеља Егеја, подигнутом на врху брда како би становништво било заштићено од гусарских напада.

Село је било непрекидно насељено све до земљотреса 1965. године, после којег су се становници преселили у Патитири. Потом су мештани и уметници почели да обнављају старе куће, водећи рачуна о традиционалном изгледу насеља, па га данас грчка туристичка организација назива својеврсним отвореним музејом традиционалне архитектуре и острвске културе.

Али прича је занимљивија од службеног туристичког описа, што доказују снимци Бранка Јовановића са дрона које објављујемо екслузивно.

Земљотрес од 9. марта 1965. године означио је преломницу у новијој историји Алонисоса. Хора, вековима главно место и административни центар острва, претрпела је огромна разарања. Људи су напуштали куће и силазили према мору, у Патитири, који је до тада био пре свега лука старог насеља. На порталу грчке регије Тесалије Visit Thessaly пишу да је Хора тада претрпела велика оштећења, због којих се велики број становника преселио у Патитири, данашњу главну луку и административно средиште острва.

Остале су камене куће, многе без кровова, зидови и рушевине.

Како пишу на порталу Visit Thessaly, први туристи су у Старо село стизали старом стазом — на мазгама. Били су то претежно Немци. Оно што су затекли толико им се допало да су почели масовно и веома јефтино да купују мале камене куће. Временом је у село стигла струја, почела је обнова и место за које се чинило да је после земљотреса осуђено на нестајање добило је други живот.

Други грчки туристички извори наводе да су у обнови значајну улогу имали странци, нарочито Немци и Британци, који су куповали рушевине и претварали их у обновљене камене куће, не нарушавајући основни карактер старог насеља.

Тако је оно што је некада могло да се купи као гомила камена постало некретнина на једном од најлепших положаја Северних Спорада.

Хора се налази на око 180 метара надморске висине, на врху брда са којег се море види са обе стране острва. Њен положај није случајан. Стари становници нису бежали на брдо због лепог погледа за туристе, већ због гусара. Са висине су могли да посматрају море и на време примете опасност.

Данас туристи долазе због тог погледа.

Уске камене улице, степенице, старе куће са дрвеним балконима, цвеће које пада преко зидова, остаци средњовековног утврђења и поглед на плаво пространство Егеја направили су од Старог села место у којем човек тешко може да прође неколико десетина метара а да не наиђе на ресторан, таверну, кафић, продавницу или сувенирницу.

Уверили смо се дс није само летовалиште са неколико кафана.

Грчка државна организација за заштиту природе ОФИПЕКА, описујући Стару Алонисос, констатује да насеље последњих година бележи развој, да су бројни страни посетиоци и мештани обновили старе куће и да у њему постоји значајна економска активност. Потом дословно набраја шта је све настало: ресторани, кафе-барови, продавнице народне уметности, сувенирнице и други локали.

То се данас најбоље види увече.

Када сунце почне да залази иза брда, Хора се мења. Туристи испуњавају уске улице, столови излазе на терасе и мале платое, таверне се пуне, из продавница светле сувенири и локални производи, а са видиковаца се чека залазак сунца. Званични сајт Општине Алонисос и сам позива посетиоце да поглед на море посматрају из бројних таверни и кафе-барова који током летње сезоне раде читавог дана.

Отварање нових таверни, продавница и сувенирница само је видљиви део тог процеса. Некадашња кућа која је после земљотреса могла изгледати као безвредна рушевина сада може бити  скупоцени апартман, ресторан, продавница или летња кућа. Камени зид који је некада био остатак нечијег напуштеног дома данас је део амбијента који туристи плаћају.

И ту су Грци, заједно са странцима који су препознали вредност Старог села, направили највећи посао: нису изградили нови туристички град — продали су туристима лепоту онога што је већ постојало.

Нису срушили старе камене зидове да би подигли бетонске хотеле. Управо су зидови, камен, уске улице, степенице, старе куће и поглед на море постали производ.

Зато је Хора данас једно од оних места у којима је готово немогуће одредити где престаје село а почиње туристичка атракција.

При мојој ранијој посети Алонисосу туриста је било знатно мање. Овога пута разлика се види голим оком. Више је људи на улицама, више их је у тавернама, више за столовима са погледом на море, а приметно је и више продавница, сувенирница и угоститељских места.

Тај мој утисак са лица места поклапа се са оним што грчки извори већ годинама бележе — туризам на Алонисосу расте. На званичном сајту Општине Алонисос пишу да је туризам последњих година у процвату, док се заштита природног богатства, пре свега огромног Националног морског парка, види као један од темеља одрживог развоја острва.

Како вели скипер  Бранко Јовановић туристички живот није остао само на брду.

рпДоле, у Патитирију, догодила се готово супротна трансформација. Док је стара престоница после земљотреса остала празна, њена некадашња лука почела је нагло да расте. У Патитири су се преселили становници, администрација и трговина. Грчка државна телевизија ЕРТ у репортажи о Алонисосу пише да је Патитири после земљотреса „убрзано развијан“ и да су данас тамо концентрисане услуге потребне становницима и посетиоцима.

По речима Јовановића; тако је један земљотрес, колико год то парадоксално звучало, на крају створио два туристичка центра.

Један доле — Патитири, са луком, трајектима, продавницама, смештајем, ресторанима, кафићима и туристичким бродовима.

Други горе — Стару Алонисос, са каменом, историјом, погледом, тавернама, сувенирницама и обновљеним кућама.

За Патитири грчки портал Exploring Greece данас пише да се ту налази практично целокупно тржиште острва, велики број смештајних објеката, ресторана, кафића и барова, док из луке свакодневно полази мноштво туристичких бродова на једнодневне излете по мору око Алонисоса.

Лети се зато читав простор између Патитирија и Хоре претвара у својеврсни туристички град на два спрата.

А између та два места (спрата) крећу се аутобуси, таксији, аутомобили, скутери и они упорнији који старом стазом пешке савладавају успон до Хоре.

У Патитирију се током дана смењују трајекти са Скијатоса, Скопелоса и копна, туристички бродови, једрилице и мања пловила. Туристи са коферима траже смештај, други се распитују о излетима у Национални морски парк, трећи одлазе према плажама, а предвече велики део тог света креће према Старој Алонисос.

Тамо их чека оно због чега је ова прича необична.

Чека их село које је пре шест деценија било разрушено и готово напуштено.

Гомила старог камена показала се вреднијом од новог бетона.

Сачували су зидове, обновили куће, отворили таверне, ресторане, кафе-барове, продавнице и сувенирнице, а оно што су некада биле последице катастрофе претворили су у амбијент који данас привлачи хиљаде људи.

И поред свега тога, Алонисос још није постао Скијатос који копија Будве, нити би, чини се, већина људи овде желела да то постане. Његова највећа вредност и даље је у ономе што је успео да сачува — мору, боровим шумама, малим плажама, ненасељеним острвима Северних Спорада и Националном морском парку, једном од последњих великих уточишта медитеранске медведице Monachus monachus.

У томе се можда крије и најважнија лекција Старе Алонисос.

Фотографије: Александар Павловић и Петар Савић/ Снимци са дрона: Бранко Јовановић