Knjiga koja nam otkriva zašto je svet u haosu

EKSKLUZIVNO Zoran Vitorović i Andrej Gorohov napisali su knjigu „Naučna diplomatija“, prvu te vrste u svetu, koja nam daje odgovore u kom pravcu treba da ide svetska diplomatija, ali i kako smo mogli da izbegnemo krizu izazvanu pandemijom Covida-19

U izdanju  LAP Lambert Academic Publishing, Ruski departman, pre dva dana objavljena je knjiga „Naučna diplomatija“ autora Zorana Vitorovića i Andreja Gorohova. Zoran je Beogradjanin, dugogodišnji novinar, gostujići profesor na više univerztieta u Latinskoj Americi i Balkanu te glavni urednik američkog naučnog žurnala Global Procesi, a  Andrej je Moskovljanin, doktorant Lomonosov Univerziteta, direktor Laboratorije za humane nauke Lomonosova i glavni urednik žurnala Ruska politička misao.

Knjiga je po svojem naslovu prva te vrste u svetu, a bavi se odnosom, razlikama i spojem nauke i diplomatije.

-Ideja za knjigu rodjena je početkom 2020. godine, kada se svet suočio sa novim globalnim izazovom – pandemijom koronavirusa. Da bi se svet izvukao iz ove krize, sasvim je očigledno da će čovečanstvu biti potrebna brojna nova rešenja koja se mogu razviti samo uz aktivnu saradnju naučnika iz svih država sveta, a realizovati uz kordinaciju naučnika i diplomata. Smatramo, kao autori knjige, da je naučna diplomatija neophodan uslov za kreiranje mira,sigurnog.stabilnog i odrzivog Sveta – kaže Gorohov.

Vitorović dodaje da je evidentno kako nauka i diplomatija komuniciraju decenijama a možda i vekovima.

-Ova područja ljudskog delovanja mogu izgledati veoma udaljena, ali ako se okrenemo istoriji prošlog veka, jasno ćemo videti koliko je nauka bila usko povezana sa poitikom. Medjutim, ako uzmemo u obzir i prethodni vek, tada uloga i značaj verske politike u odredjivanju evolucije nauke postoje još ociglednija.

Kroz procese i transformaciju diplomatske teorije i prakse te razvojem nauka,  formirala se jedna nova naučna disciplina, poznata kao Naučna diplomatij. Danas je jasno da su nauka i diplomatija ne samo uvezane, već mogu i  olakšati (ili obuzdati) multilateralne odgovore na globalne izazove našeg vremena, poput pandemije Covida 19. Ali, ako naučnu diplomatiju posmatramo kao jedinstvenu disciplinu videćemo da ona može promovisati i nacionalne ali i globalne interese, resvajući brojne probleme.

Knjiga Naučna Diplomatija Gorohova i Vitorovića, pisana je lakim jezikom, a na više od 150 stranica daje obilje informacija i podataka te osvetljava brojne, široj javnosti gotovo, nepoznate „strane“ svetske politike.

Tako na primer, za razliku od Evrope koja se naučnom diplomatijom intenzivno bavi od 2007. godine, ova se disciplina u Sovjetskom Savezu razvijala još od  1954. godine. Da bi već  od 70-tih godina dvadesetog veka Rusi i Amerikanci imali redovne šestomesečne naučne skupove na kojima se analizirala postojeća politika i razvoj društava, uz promišljanje  mogućih scenarije  razvoja, ne samo odnosa USA i Rusije, već i Globalnog sveta. Američku naučnu diplomatsku delegaciju na tim konferencijama predvodio je Dejvid Rekfeler.

Kao rezultat nastala su tri (prvo sovjetka a danas ruska) Foruma za dijalog : Baltički, Balkanski i Azijski. Nažalost, veći deo sveta ostao je uskraćen za ove informacije sve do pre par godina.

Zoran Vitorović naglašava da je „pojavom virusa Covid 19 postalo očigledno kako Evropa nema zajedničku strategiju u borbi protiv pandemije, a da najveći broj država sveta, pa i one najrazvijenije pate od strukturalnih unutrašnjih slabosti ukupnog društvenog i političkog sistema“.

-Glavni nedostaci su slab medicinsko-zdravstveni  i obrazovni sistemi. U Zapadnoj naučnoj i stručnoj javnosti godinama se formirao utisak da su jedino „mršave države“ (sa što manjim uticajem i minimalnim adminstraivnim aparatom)  budućnost, a da će za sve drugo „da se pobrine“ slobodno tržiste. Rezultati nakon pandemije Covida 19 su više nego očiti: slobodna tržista ne mogu da reše zdravstvene i socijalne probleme, to može jedino jaka država – objašnjava naš sagovornik.

Osnovni propust koji je na Zapadu napravljen je kontinuirano forsiranje logike ‘ako imas novca, plati i završićes tzv elitni univerzitet’. – — —-Pandemija je pokazala da su ti i takvi Univerziteti bili vise „servisi“ za berze i korporacije, gde se realno znanje nije ni sticalo. A da ne govorimo i o tome da se reči jednog sjajnog filozofa i mislioca kao što je to Mišel Fuko (knjiga Radjanje klinike iz 1963, opisuje sve elemente razvoja jedne pandemije i njene posledice po razvoj društva i stanovnika) nisu nigde realno ni čule. Da su ga čuli ne bismo danas imali ovaj haos i opštu nesigurnost – naglašava Vitorović i dodaje:

-Na drugoj strani logika koju se sledili u Istočnoj Evropi i Aziji godinama je bila okrenuta usvajanju prvelike količine naučnih teorija a malo  primene u konkretnoj praksi. Sada se sve to menja, i zbog pandemije, ali i galopirajuće digitalizacije.

Gorokhov zaključuje da da je „ovo vreme, vreme opšte nesigurnosti u kojem sada živimo, idealno da se pojača  prisustvo naučnih radnika u dnevnim zbivanjima te da se intenzivira saradnja naučnika i diplomata iz svih delova sveta“.

-Moramo što pre da počnemo sa kreiranjem novih modela rada, saradnje i medjudrzavne komunikacije. Upravo zato je naša knjiga ujedno i poziv na dijalog o naučnoj diplomatiji za sve istrazivače, naučnike, diplomate i gradjane širom sveta – poručuje Andrej Gorohov.

Knjiga Naučna diplomatija, publikovana je prvo na ruskom jeziku, a narednim nedelja pojaviće se izdanja i na engleskom, nemačkom, francuskom, španskom, italijanskom, portugalskom, poljskom, holandskom, farzi (persijski), makedonskom i slovenačkom jeziku.